Идеологија Србског Национализма

23 ÐÑ, 2012

МЛАДОСТ У СЛУЖБИ ОБНОВЕ СРБИЈЕ

Генерална — Аутор svarog @ 17:18

                  МЛАДОСТ У СЛУЖБИ ОБНОВЕ

                                 СРБИЈЕ

 

  Добровољци су најбољи синови Србије који знају само за дужности које проистичу из дубоког осећања и пламеног залагања за добро заједнице,нашег Врховног домаћина и нашег народа.

  Такве врлине не постижу се касарском обуком,њих ствара и усавршава родитељски дом,школа и живот.А баш на томе је питању југословенска војска положила оружје.Нису знале масе за кога треба да се боре.Изгледа,да су са 1918 годином сахрањени сви идеали за које су гинула најсветлија поколења,јер је лични интерес,од тог времена био стављен изнад општих народних интереса.Зато се југословенска војска тако лако распрштала.

  Припадници српских добровољачких пукова нису деца оних грађана Југославије,који су заборавили да свој пород напајају са чистог и бистрог врела славне српске традиције;нису то деца,која су васпитавана у духу међународних организација;то су деца која су однегована у правом светосавском и домаћинском духу.Зато су и могла примити на себе величанствени подвиг спасавања народа и отаџбине.

  Такве омладине сећамо се из година које су претходиле ратовима за ослобођење и зато су добровољци ти који обнављају традицију наших хероја из ранијих ратова.

  Тешка времена која преживљујемо,збиља дана у чијим догађајима учествујемо,упућује нас да будемо више,него само војници.Мач је последња реч добровољца.Последице противнародног васпитања нанеле су страшне ране народној души.Треба лечити и душу и дух народни од трулежа и спречавати нове ране и када сва средства срца остану безуспешна.Као последње тек јавља се оружје.

  Добровољци су ти који ће пробудити и препородити успавани српски дух.

  Ништа не траже они од свог народа.Они све дају за добро отаџбине.Помажу сваком коме треба,збрињавају породице својих погинулих и онеспособљених другова,породице ратних заробљеника,помажу избјеглице и нејач.Свакодневно одваја сваки добровољац свој прилог у новцу за ту сврху.

  И делом помажу оне којима помоћ треба.На хладној валовитој Дрини многу горку српску сузу утрли су добровољци Четвртог батаљона када је несрећа хиљаде избеглица бацила у топли загрљај Србије.Делом помажу војници нове наше војске онима којима помоћ треба,-на њиви и на дому.Они се свагда труде да буду од користи,све дају од себе за свој народ.Они су пошли добровољно у борбу да и свој живот положе за своје ближње.

    Непоколебиви су добровољци на путу којим иду.Онакви какви су били на позну јесен,1941 године,такви су били 1942,1943,такви ће увек бити.Ко јасно гледа,тај не прави данас споразуме на све стране да би их сутра газио;тај увек иде правом браздом,увек право и увек напрес,јер не греши и јер зна свој пут.А добровољци имају јасне погледе на сва светска збивања.Зато им догађаји дају право и признање.

  Добровољци не знају за препреке и тешкоће.На њиховом величанственом путу служења свом народу нема опасности пред којима они стрепе.Све ситуације они савлађују снагом духа и добром вољом.И онда,када су ушли у борбу голи и боси,гладни и презирани,они се нису поколебали јер су знали свој пут и његову величину.

  Искрено служење српском народу највиши је идеал добровољца.То је циљ њиховог живота коме они подређују све.И онда када по удесу борбе падају,они јуначки гледају смрти у очи и умиру са заветном песмом:

,,завет смо свој ми Отаџбини дали

Да старе славе вратимо јој сјај

Па макар сви до последњег пали

Ми завет свет`испунићемо тај.``

 

                                                                                                            КОСТА МУШИЦКИ

 

Преузето из:Нова Искра,Београд,март-април,1999.година VII,број 55

 

                                                             

 

 

 

 

 

 

 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs