Идеологија Србског Национализма

ГОВОР СВ.ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА НА ДАН ОБЈАВЕ РАТА 1912.ГОДИНЕ

Генерална — Аутор svarog @ 17:03

ГОВОР СВ.ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА НА ДАН ОБЈАВЕ РАТА 1912.ГОДИНЕ 


...Мир и грађански пороци цветају заједно.Све велике нације рођене су у рату и издахнуле у миру.Не плачите за миром у коме сте до јуче живели.Недостојан је суза мир који је све људе поравњао и чинио их подлацима.Не жалите мир над којим су царовали себичност и раздор.Зар се не сећате кога је тај мир убрајао у своје хероје?! Партијске сплеткароше,новинарске злоће,јунаке берзе и власнике мемљивих станова са Дорћола и Савамале,који 6 дана делају безбожна дела,а седми дан долазе у Цркву и пале дебеле свеће Богу.Тај дојучерашњи мир је у ствари значио рат,злобни,потајни,најгори од свих-необјављени рат против свих нас.
Боља је једна велика и бујна река,него безброј малих барица,које се при мразу брзо заледе а на Сунцу лако усмрде.

БОЉИ ЈЕ РАТ КОЈИ УЈЕДИЊАВА ЦЕЛУ НАЦИЈУ,НЕГО МИР КОЈИ ИМА ОНОЛИКО МАЛИХ ЦИЉЕВА КОЛИКО И ЉУДИ,КОЈИ РАЗЈЕДИЊАВА БРАТА ОД БРАТА,КОМШИЈУ ОД КОМШИЈЕ,ЧОВЕКА ОД ЧОВЕКА.

Будите мирни стари и нејаки.Младу Србију водиће Бог ка победи.Ко у то не верује,узалуд му сва вера његова.Сви Хришћански фарисеји овога Света помагали су Турцима Селџуцима.Нама Србима помагао је Христос и ми смо победили.Мирна вам савест браћо Срби,рат је средство у рукама Божијим као што је и мир.Боже који си нас вековима кажњавао због грехова наших предака,дај нам храбрости да покажемо своје пунолетство на делу Твоме.

НЕ РАТУЈЕМО МИ ЗАТО ШТО НЕ ПРИЗНАЈЕМО НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ ЗА ЉУДЕ,НЕГО ШТО СУ СЕ ОНИ ОДВИКЛИ ПРИЗНАВАТИ НАС ЗА ЉУДЕ
 

Дај нам Боже онолико храбрости,колико наши непријатељи имају мржње према нама и дело ће Твоје ускоро бити свршено.Амин''

 Владика Николај Велимировић


Сину Тисућљетне Културе

Генерална — Аутор svarog @ 16:52

Сину тисућљетне културе



Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ' му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек'о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас'о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.

С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу И Свеце.

У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит' о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.


Ј. Дучић

 


Powered by blog.rs