Идеологија Србског Национализма

Где су Срби - Ава Јустин, беседа

Генерална — Аутор svarog @ 14:00

Где су Срби - Ава Јустин, беседа 



Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало! 

Омладина! Ко? Ко је води? Нема Светога Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема? Крст и на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов глас који се чује од земље до неба: Господе, опрости им, јер не знају шта раде! 

Оставише Тебе, једини смисао свих светова, оставише Тебе Који нам дајеш Вечни Живот, оставише Тебе Који нам дајеш Вечну Правду, и твоји потомци пођоше, за ким? За људима без Бога! 

А шта човек може учинити без Бога у овоме свету? Можеш ли, траво, да порастеш без Бога? Можеш ли пшеницу своју, кукуруз свој, да однегујеш без Бога? Можеш ли теле да одгајиш без Бога? Може ли врабац над кућом да прхне без Бога? Може ли сунце да се носи над земљом без Бога? А ето, полудео је европски човек, полудела европска наука, полудели европски мудраци, хоће свет да уреде без Бога. И ето, уредили га! Видимо како уређују. Крв, ратови, несреће, буне, побуне. Нигде мира, нигде спокојства, све трчи, за ким, за чим? - за, авај, пропадљивим самоуживањима, страстима и сластима овога света. 

О Господе, опрости нам јер, збиља, не знамо шта радимо! 

На крсту распет Свети Сава, тужан и сетан. Монаштво му је дало све, монаштво га је учинило Светитељем, монаштво га је учинило Просветитељем. Света Гора и свети монаси васпитали су Светога Саву и дали му сва богатства неба. Дали му Вечну Истину, Вечну Правду, дали му Вечни Живот, и он га дао српском роду. Дао и Вечну Истину, и Вечну Правду, дао Истинског Бога и Господа Христа. 

Тамо по српским шумама, по долинама, гудурама, српски манастири. Зидали их свети цареви и краљеви, зидали их свети Срби, оставили нама, а манастири скоро опустели. Срби неће у монахе, Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Жене трче за париском модом, и по вароши и по селима. Младићи, омладина, Срби зрели, родитељи, чиновници, службеници, све то се дало на уживање.

А Срби сада напуштају тај светосавски пут, напустили монашки пут. Празни манастири српски, по један или два монаха? А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Добро је и то понекад. Али, помисли на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу Српскога народа? Свима до уживања и уживања стало. А пут манастирски, пут Светога Саве кроз Вечну Истину води у Живот Вечни. Срби, на шта сте свели своју историју и себе? Тако, оставивши тај светосавски пут, пут манастирски, пут монашки, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском, за модом европском. О лешеви српски! 

Шта вам даје та култура и цивилизација? Шта, осим лажи? Шта, осим лажног задовољства? Шта, осим лажних уживања? Шта вам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје. Где су вам душе? А душа је важнија од свега; не од твога имања само, од твоје стоке, не само од твоје деце, него, него, о, душа је важнија од свих светова. То је вечно у теби, човече. То је оно што не умире. То је оно што гроб не може да ухвати. И ти душом својој можеш из овога света у онај свет. Шта ћеш радити у моменту смрти? 

Ти си човек, ти си Србин, ти си чуо за Господа Христа! Шта се збива са српским човеком данас? Све што је Божије, мање-више, опустело је у Српској земљи. Опустели манастири и пред сваким манастиром, скоро, распет Свети Сава. И он тужан и јадан гледајући своје потомке, своју несрећну паству, како пропада у гресима, страстима и сластима и у лажним културама и цивилизацијама, јауче са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде! 

Данас сва Небеса, Свети Апостоли, Свети Пророци, Мученици, Исповедници славе Светога Саву. Данас сам Господ грли Светога Саву, највећег и најсветијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете Растка! А он клечи и плаче. Плаче над несрећним српским родом, плаче над земаљском Србијом. Сва Небеска Србија слави Светитеља Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи.

 



ЛЕГИЈА ПЛАМЕНЕ МЛАДОСТИ

Генерална — Аутор svarog @ 13:47

                                        ЛЕГИЈА ПЛАМЕНЕ МЛАДОСТИ

 

Да ли их можемо тако назвати?Да ли одговара тај назив онима,који се отргнуше од својих драгих и најмилих и пођоше да стварају нови пут не презајући од трновитих препрека које се на њему налазе?

  Уистину,те младе душе пуне снаге и полета са песмом на уснама изазивају код сваког правог и честитог човека осећај неизмерне љубави,јер у овим тешким данима по српски народ они жртвују сами себе,само да би повратили мир спокојство овој,туђинском пропагандом заведеној земљи.Они се нису могли о родитељски позив нашег првог ратника ђенерала Недића,него су остали доследни схватањима својих јуначких предака,који су гинули ,,за крст часни и слободу златну``.И зато са пуним заносом градилачког одушевљења те легије пламене младости хрле у свети рат против оних,који уништавају најплеменитије изданке нашег мукотрпног српског рода и тиме нам погоршавају још неисцељене а скоро задобијене ране.Али,они се одупиру својимхрабрим делима,жртвујући све за спас српског народа.И та дела,која чине ти најмлађи борци који из школских клупа одоше у Добровољачке одреде и обукоше суру униформу,вредна су дивљења и поштовања,јер снагом духа свога и челичних мишица својих,они руше све што се на њиховом путу као брана појави.Зато су та дела од неупоредиве важности по даљи опстанак српског народа,јер од њих зависи величина и успех наше крајње победе.А та победа мора уследити,јер они који је доносе чврсто верују у свој успех,не обраћајући се на оне,који са потсмехом гледају на ту акцију од које зависи спас српског народа.Борци који припадају легији пламене младости без срџбе и гњева иду само напред,јер знају да мора доћи и тај час,када ће узбуркана младост тражити да јој положе рачуне ,,прљава чаршија``и ,,покварена интелигенција``.

 

                                                                                     Бора М. Карапанџић

Преузето из:Наша Борба,Београд 1942


Powered by blog.rs