Идеологија Србског Национализма

12 ÐÑ, 2012

Вођа Народни

Генерална — Аутор svarog @ 14:29

                        ВОЂИ НАРОДНИ

  Реч је о политичким вођима.Прва и основна црта карактера човека,коме је Провиђење дало у руке клупче судбине народне мора да је оличено поштење.Није то оно поштење о коме с есвакодневно говори по улицама и кафанама.То је поштење вишег реда,вишег стила.У политичком речнику поштење има много веће значење.Та реч је у ствари синтеза многих особина вишег ранга.Поштење у правом и здравом политичком смислу речи састоји се у материјалној непокварености и неподмитљивости,у заборављању личних интереса,у заступању и сведочењу истине,у часној и витешкој борби,без интрига,подвала,фарисејства,у искрености,у отворености,у моралној чистоти и чедности срца и душе.

  Али није довољна жеља да се буде поштен.Потребна је унутрашња духовна и морална снага,која ће омогућити човеку да оствари ту своју жељу.Та снага се јавља као последица самопобеде,самосавлађивања,самозаборава.Победа над самим собом је најтежа,али је зато и највећа.Победити своје страсти,жеље,инстинкте,прохтеве-то је заиста најтежа ствар,тежа него победа над  материјом.Зато је потребно много времена,свакодневне истрајности и решености.Кроз самопобеду долази и самоодрицање,које код политичких вођа мора да пређе у аскетизам.Прави политички вођ сматра себе слугом народним.Све своје снаге и све своје време он мора да стави у службу свом народу.Властите намере,удобности,угодности,приватне ствари,-све то пада пред величином служења отаџбини и народу.Личност своју народни вођ мора заборавити.Самоодрицање и јесте самозаборав,самозаборав и својих материјалних и својих духовних прохтева.

  Са поштењем и самоодрицањем долази и скромност и смерност.Нису то скромности и смерности грађанске,о којима се свакодневно прича и чије примере можемо сусрести и у свакодневном животу.Реч је о скромности еванђелској;реч је о смерности христовској и светачкој.Таква смерност и таква скромност једино може бити сигуран оклоп од болесних сујета и амбиције.Многи пред титулама губе разум и савест,и, не бирајући средства,лете ка њима.Колико зала доносе ти људи,историја није у стању  да запише-толико их много има.Скромном и смерном човеку титула и неће бити циљ.Она ће му само служити као средство служења у друштву и народној заједници.Он ће пристати да буде и степеница другоме,који може више да користи својој земљи од њега.Зато и вођ народни мора имати ове тако ретке људске особине.

  Али то није све!Поштење,самоодрицање,смерност и скромност,нису довољни за политичког вођу,за правог народног вођу.Потребно је још нешто.Потребно је нешто што је извор управо свега тога,свих тих особина.Потребна је љубав-потребно је родољубље.Заиста,без родољубља, као највећег ступња љубави не може бити ни  поштења,ни самоодрицања,ни скромности,ни смерности.Љубав према домовини,према сваком камичку отаџбинском,љубав према народној прошлости,према традицијима и народним тековинама,та љубав отвара отвара очи човеку,она му истину показује и кроз најдебље и најцрње засторе.Таква љубав,кроз сазнање да,ако не чини ово или оно,може да буде злочинац пред народом  присиљава га да буде поштен,даје му за самоодрицање ,и крунише га најлепшим дијадемама људског духа-скромношћу и смерношћу.Само је таква љубав градилачка,само таква љубав  рађа плод и сигуран успех.

  Заиста нема ништа чуднијег и мистериознијег од љубави.Она човеку даје моћи какве нико није у стању прибавити.Визионарство политичко и пророштво политичко,која су тако потребна људима,јесу у многоме манифестација родољубља.Човек испуњен љубављу види оно што је осталима смртнима неприступачно.Она готово увек може да наслути,који је пут којим треба објекат љегове љубави да иде;она зна шта је народу потребно а шта није;само она може извести народ из муке искушења;она јасно може да види приближавање догађаја и последице њихове.Зато вођ народни мора бити на првом месту одољуб,јер само тако он може да постане достојан носилац тог имена.

  Али ни то све није довољно.Потребно је и нешто више.Потребна је храброст.Говорити,проносити идеје,не сме и не може свако.Страх,кукавичлук,бојажљивост сметају и спречавају.Само хероји и витезови усуђују се да пођу трновитим путем истине.Само су они у стању да се супроставе лажи,корупцији,нападима и претњама сујетних и амбициозних;само су они толико одважни да се ухвате у коштац са бесном аждајом рушења и смрти.Само они то могу да учине,јер су хероји,витези и јунаци.Један вођ народни мора зато у толико пре бити храбар и одважан,јер положај на коме се налази доноси му много више препрека,непријатности,непријатења,него осталим људима.

  Али ни то није све.Потребно је још нешто без чега сви напори и сваки рад вође народног пропадају и претварају се у прах и пепео.То је она особина људскога рода која се најређе среће код људи, а која смртном човеку даје присенак божанства.То је визионарство које се не стиче кроз живот,већ које се рађа са њим.Прозрети тајну будућности,предвидети догађаје,оценити последице,једном речју читати загонетку судбине-ето, то је потребно политичком вођи народа.Није то предвиђање човека огромног политичког и животног искуства;то је еманација дубоке интуиције и осетљивог инстинкта,којем су се одликовали сви велики политичари,државници,војсковође.Без те урођене интуиције и визионарства нема вође народног.Као што компас капетану брода даје правац,тако су интуиција и визионарство сретства којим се политички  вођи народни служе да би пронашли безопасни пут којим треба да упуте своју земљу и народ...

  Кроу лепоту поштења,кроз светост самоодрицања и смерности,кроз величину љубави и витештва,кроз  тајну визионарства и пророштва вођ народни води свој народ сигурним и безопасним стазама.

                    

                                                                                                                М.Љ.ПРОПАДОВИЋ

                                                                                                              НАША БОРБА,БР.47,1942.


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs