Идеологија Србског Национализма

Лужички Срби

Генерална — Аутор svarog @ 16:51

Лужички Срби

 

Где је Србима родни завичај?

Где је Србима родни завичај?
Је ли то Саксонија или Пруска можда,
где Лаба тихо тече
и са Шпревом се састаје?
Ах не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Поморје или Литва можда,
где још живе успомене полабске
и ;где је потонула Винета?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
да нису то моравска или чешка земља?
Ах, снага Чешке и њена слобода
претворене су у прах...
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није, можда, ритерска Пољска,
која је слободу изгубила .исто тако
и коју растржу неслоге?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није у Илирији или Далмацији?
Тамо где је - Рагуза* прастара
краљица мора?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Није ли то Словенија, или можда Србија,
чија нам је реч блиска
и где Милош краљевски престо има**?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Русија бескрајна,
трећина света,
у којој сунце не залази никад?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Реци ми онда где је тај пространи крај!?
Од Лабе почиње он, па иде до Дунава,
од Црног Мора чак до Камчатке,
ето, то је тај пространи крај,
нас Срба родни завичај...!


Хандриј Зејлер, Лужички Србин 1843. год 


Симбол Вере

Генерална — Аутор svarog @ 13:02

          СИМБОЛ ВЕРЕ

          СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ

 

1.

Верујем да су несавесност у животу и неиспуњење дужности,лична разрачунавања,завидљивост и мржња гробари моје отаџбине.

2.

Верујем са Христом да васкрсење не бива без смрти и да ће народ српски,после тога на Голготу,ускрснути.

3.

Верујем да од нас,нових поколења,зависи хоће ли живот по ускрснућу трајати,или ћемо се сурвати у провалију.Зато морам вредети не на речи,него на делу.

4.

Верујем да треба да волим свој српски народ и своју отаџбину у несрећи још више него што сам је волео у добру,да је права љубав у самозабораву,те морам све лично и ситно истиснути из свог видокруга.Не смем мислити на своју корист јер сам потпуно свестан да мени,појединцу мое бити добро само ако је народу мом и отаџбини  мојој добро.

5.

Верујем да треба помоћи сваку добру намеру до циља општег уздизања;не смем непризнавати рад других,истичући самохвално себе.Над поштеним радом или успехом сваког народног члана нека се срце моје испуни радошћу,а над његовом патњом нека се испуни болом.Да не мрзим старије и да им не ласкам,да не потцењујем млађе и да их не мазим.

6.

Верујем да само радом,стручношћу и трудом могу сарађивати на темељу сигурније и светлије будућности свију нас.

7.

Верујем да без садржајног нема осећања народности;без потпуног знања српског језика,историје и књижевности,без одржавања вере и обичаја,без своје песме у болу и радости,моје србовање било би празна орахова љуска.Зато ћу упознати стварност народног живота и његове потребе,а народне умотворине,нарочито песме,биће ми најдубљи и најчистији извор за упознавање духа народног.Он ће ми показивати пут моралу,философији,естетици.Откривањем добра и зла,идеалом правичности научиће ме да браним своје, а не отимам туђе.

8.

Верујем да као појединац пред туђином претстављам свој народ и да ће туђин по мени судити о моме народу.Углед народа мога зависи од моје спремности,мога карактера и мојих поступака.

9.

Верујем са кнезом Лазаром-свесно,не из слабости-да је небеско царство увек и довека,и одабирам живот по правди,витештву и јунаштву, а у савести носим савет мајке Јевросиме да ми је боље изгубити главу,него огрешити душу.

10.

Верујем да је сваки частан рад достојан поштовања,да жуљеви на сељачким радничким и радничким рукама стварају живот као и боре на челу мислиоца и пламен у оку уметника.Знам да смо сви потребни животу,зато ћу одабрати позив по способностима и нећу га се стидети,као ни Творац што се не стиди свога дела.Стид би ме било да се отимам за оно чему нисам дорастао.

11.

Верујем да је истрајност најтрновитији пут за младост,али је у њеним рукама зрело класје жетве,мир и тиха радост спокојства.

12.

Верујем у будућност српског народа изграђену од самопожртвовања,

поштења и рада,од етике светосавске,косовске,народне вере и песме.Заклињем се да ћу их се сећати,поштовати их,држати их се увек и довека,амин.

Српски Народ,3.јул 1942.година I,бр.5.


Powered by blog.rs