Идеологија Србског Национализма

10 ÐÑ, 2012

САЧУВАЈ НАС БОЖЕ ОД АЛБАНАЦА!

Генерална — Аутор svarog @ 12:36

САЧУВАЈ НАС БОЖЕ

ОД АЛБАНАЦА!

(Изјава бискупа Матије Мазарека)


Пише: Проф. Др КАПЛАН БУРОВИЋ, академик



Писао сам и, документима, чињеницама и аргументима, доказао да Албанци нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли и на Косову и осталим областима око граница данашње Албаније. Рекао сам и то да су Албанци сишли са њихових гора у области суседних земаља, конкретно у Грчку, Македонију, Србију (Метохија и Косово) и у Црну Гору. (1) Али нигде нисам ни речи рекао како су се понашали ови Албанци у овим областима Грчке, Македоније, Србије, Црне Горе, па и Италије. Мислио сам да то није ни потребно, јер су пре меме, очевидци, већ рекли то. Али, ови моји савременици, не само да не знају како су се понашали Албанци, већ, напротив, индоктринирају се фалсификованом историјом од албанских "исроричара", "професора" и "академика", који не само што настављају са њиховим претендовањима на аутохтонију већ и оптужују суседне народе да су ови "презрени дошљаци, уљези", као дивљаци и варвари, разарали њихова материјална и духовна достигнућа, њихове домове и њихову културу, па и таманили их немилосрдно, вршили над њима геноцид.

Зато мислимо да је потребно да се зна ово:

1.Грцки историчар Лаоник Халкокондилос (1423-1487), како видите из периода кад је живео, био је савременик првих сеоба Албанаца преко граница њихове данашње Албаније, конкретно у Грчкој, текстуално пише:

"(Арванити - Албанци) затим су грабили и разарали имања Грка и нападајући (Грке) отели су им све што су имали, стоку и товарне животиње. Ове народности (Албанци) су сви номади и ни на једном месту немају њихово устаљено место боравка". (2)

Значи, према југу, тамо - у Грчкој, Албанци су силазили, грабећи, пљачкајући и разарајући, као номади, који "ни на једном месту немају њихово устаљено место боравка". За дивљаштво Албанаца писали су и други византијски историчари, хроничари. Колико за пример спомињем овде Georgii Pachumeris, Nicephori Gregorae, Joanis Cantakuzenus, Mihail Fermodor Kritobulи Georgis Sfrantzes. О албанском дивљаштву посебно имате сведочанства на страницама дела ''ХРОНИКА ЈАНИНЕ калуђера Комнен и Прељуб, као и у делу ''ХРОНИКА ТОКА''.

2. Немац А.Грисебак, пишући за Албанце Дукађина (Област у Средњој Албанији, испод реке Дрим), представља их као дивље. Дословно каже за њих да су "лопови и убице". (3)

Један немацки официр из године 1689, у његовом анонимном дневнику за борбе аустријске војске на Косово, назива Албанце "barbarischin und Unmenschlichen Nation“ (варварска и нехумана нација). (4)

Исто овако, па и са научним претензијама, пишу и други немачки аутори. Колико за пример спомињем овде добро познате немце академикe dr Jakob Philipp Fallmerauer (5) и E. Jackch.

. 3. Исто тако пишу и Италијани Цесаре Ламбросо, Тиронео, Билота, Реналдо Лали, Винценцо Ванутели, Фредерико Мецио, Микеле Петири, Никола Леони и др. Тако један од ових пише: "Ако сретнеш путем Албанца и вука, пушком гађај Албанца и остави вука". Поменути Билота пише: "Ко има за суседа Албанца, зло му јутро свануло".

4. Па и Американац Ц. Л. Сулцбергер, пишући са презрењем о Албанцима, каже за њих да су дивљаци који не знају ништа друго сем да "цепају дрва и да продају лешнике на угловима улица". (6)

Али нису само страни аутори писали тако о Албанцима. Горе од њих су писали о њима сами Албанци.
 

Ево имена неколико њих:

1.Е. Коци је више пута писао за Албанце да су дивљи, па су га зато његови Албанци прогасили за особу која се ставила у служби "италијанских реаксионера". (7) Ово је најобичнија одбрана Албанаца. Чим неко каже нешто против њих, одмах га прогасе да је агент овога и онога, у служби овога и онога, продат код овога и онога.

2. Пашко Васа, познати албански књижевник, непријатељски расположен према Словенима уопште и према Србима посебно, кога до данас његови Албанци још нису оптужили да је "стављен у служби" ма кога против свог народа, у његовом роману BARDHA E TEMALIT, Штампан на француском језику у Паризу 1890. године, из странице у страницу представља Албанце као дивље и супер дивље, мушкарце и жене, вође народа и најобичније људе. Он их и назива д и в љ и м, отворено и без икаквих еквивока. Преко свега, каже нам како једна албанска мајка даје свог недораслог сина, који тек што се дигао на ноге, своме брату, значи ујаку, да би га "научио бурном животу убица". (8)

3. У фоклору ових Албанаца постоји песма Halili dhe Hajrija ( Халил и Хајрија), где се приказује албанска мајка како својом руком коље свог сина у колевци.

4. Шота Галица је клала српску децу по Косову у колевкама и, једног дана, својим је рукама задавила и своје једино дете. Ово нам сведочи албански интелектуалац и "комуниста" Ајет Хаџија, са Косова, али у Албанији и под заставом Енвера Хоџе. (9)

5. У документарном филму о догађајима у Албанији 1997, који су направили Италијани и приказали га преко телевизије, видимо једну Албанку, жену, која, пошто је убила Албанца, свог политичког противника, сише му својим устима крв.

6. Сами Фрашери (1850-1904), један од главних апостола албанског национализма, у његовом делу ШТА ЈЕ БИЛА АЛБАНИЈА, ШТА ЈЕ И ШТА ЋЕ БИТИ? пише: "Током читавог свог живота Албанци су имали велику жељу за ратом и рат су сматрали за уносан посао и своју добит. Ишли су на све стране Европе са оружјем у руци и чинили су да изађе победник онај на чијој су страни стали они.Турци су нашли код Албанаца (муслимана и хришћана!- КБ) једног свог јаког и верног друга за рат; и Албанци су нашли код Турака једног господара, који је пред њима отварао широко и неограничено поље да чине све оно што им је срце желело. За време Турака Албанија је постала богатија неголи ма када друго; јер се Албанци бацаху у рат заједно са Турцима по свим крајевима света и враћали су се натоварени са златом и сребром, са новим оружјем и лепим коњима Арабије, Египта, Курдистана, Мађарске итд" (10). На стр. 35

додаје: "Албанци, мешајући се са Турцима, учествовали су у свим ратовима, које су ови водили и добили против читавог света".

7. Исмаил Кадаре, у више својих дела, па и у његовом главном делу ГЕНЕРАЛ МРТВЕ ВОЈСКЕ, приказује нам албанску мајку сасвим дивљу: она својим рукама убија Италијана, који јој је закуцао на врата и тражио од ње помоћ, да га сакрије где, јер - после капитулације Италије - прогањали су га да га убију Немци Адолфа Хитлера. Овај Кадаре и из Париза пише да су његови Албанци (0ви данашњи!) дивљи и да се њима не може друкчије владати, већ само терором. Чак шта више, обећава свету да, ако га Албанци изаберу за председника Албаније, пошто им је Енвер Хоџа скратио главе, он ће им скратити и ноге.

8. Борећи се против светских аутора, који приказују Албанце као дивљаке, крволоке, лист БАШКИМИ града Скадар, године 1910, у главном чланку, насловљеном "Studimi i marre“ (Луда студија), између осталог пише: "Кажу да су Албанци лоши људи, неразумни, дивљи, нервозни и убице, и тд. Дивљаштво Албанаца је потекло увек због недостатка власти, или боље речено због наопаке владавине оних које су имали над главом. Власти су саме давале разлог нередима, извртале редовну владавину.дајући разлога највећим крвницима да убијају и да ускомешају место и села."

Изразом "дивљаштво Албанаца је потекло увек" аутор тог чланка - негирајући дивљаштво Албанаца - фактички признаје постојање тог дивљаштва.

9. Један од највећих албанских песника и интелектуалаца, академик Ђерђ Фишта, рекао је за Албанце Косова: "Добро је Косово, али без Косоваца!"

10. У мом делу, роман ИЗДАЈА, објављен по први пут 1965. године у Тирани, на албанском језику, приказујем Хасана Ремнику, стварна личност са Косова (о коме су и сами Албанци писали!), како коље Србе у моменту кад они спавају.

Ова је лицност најомиљенија за Албанце свих категорија, јер то његово крваво дело сматрају за јунаштво и лепо, достојанствено. У истом роману спомињем и Албанца Qазоја и Сефес (Сефов Цазо), интелектуалац, инжињер, који је стварно постојао на Косову у току ДСР, а који се тада бавио шкопљењем Срба, да би их употребио као робове, али да се не множе. (11) Да би избегао одмазду, после ДСР пребегао је у Турску и тамо се крије дан-данас, ако већ није умро.

11. Године 1991, у Албанији су избиле демострације са захтевом да се протерају Косовци из Албаније. Том је приликом председник Републике Салих Бериша (актуелно је председник Владе!) позвао становништво да прекине са тим демострацијама, јер нису сви Косовци као они због којих демострирају. Да би их убедио у то, употребио је моје име (познато међу Албанцима Албаније и њене дијаспоре као борца за слободу и демократију!), проглашавајући ме арбитрарно не само Албанцем, већ и Косовцем, иако је сасвим добро знао да ја нисам ни Албанац, камоли и Косовац. Или ово није истина господине Берисха?!

12. Матија Мазарек, који је био католички бискуп у Скопљу, у својим обавештењима која је слао Ватикану о ситуацији на терену, више пута пише за Албанце, жалећи се на њих непрекидно. Ево шта пише 1760: "Стално, многе католичке породице силазе овде са албанских гора; пошто су нервозни, плаховити, љути и горди, као и јако наклоњени да убијају људе, они одбијају да се покоре Турцима, како то налазе света реч Јеванђеља. Неће да Османлијама плате таксе и, истовремено, лутају около сво време, дању и ноћу наоружани, и - ради истине морам рећи - убијају један другог збо једне речи, или због једног малог поступка." (12) У наставку он каже да ови католици, чим стижу на Косово, напуштају своју веру и прелазе на ислам, а са циљем да уживају турске повластице и да пролазе живот без препрека.

У известају из 1791. године бискуп Мазарек каже да су ови Албанци "напунили и покорили" сву Србију (Србијом назива Косово!) и да су учинили многа недела, злочине против хришћана, били они православни, или католици. Он наглашава на посебан начин да су Албанци једна "раса која се множи великом брзином": једна њихова породица може да направи "стотину кућа" за неколико година. Тај извештај Папи он завршава са молбом да му се дозволи да литургији својој дода: "Ab albanensibus libera nos D omine“ (Спаси нас, Боже, од Албанаца!). (13)

Satis superque! (14)

Ипак, ако коме није довољно, нека пође и нек живи са Албанцима, па нека их на својој кожи упозна ко су и шта су, као што сам то ја учинио и - искусио на својој, па коначно и научио. Сигурно да има и међу Албанцима културних, савремених људи, али су ми сами Албанци више пута рекли: "У једној врећи са змијама не исплати се турнути руку да бисте ухватили једну једину јегуљу, која се налази међу тим змијама!"

 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs