ТЕСЛА НИЈЕ РОЂЕН У ХРВАТСКОЈ
Слободан Јарчевић
ПОЛИТИКА ''Међу нама'' Београд
ТЕСЛА НИЈЕ РОЂЕН У ХРВАТСКОЈ
Допис Мр. Николе Радуловића: ''Својатање Тесле'', у Политици,
од 27. децембра 2005. године
Магистар Радуловић пише о Тесли и наводи да је рођен у
Хрватској. Прекорева Србе што им то смета, а губи из вида да су у
праву Срби кад упозоравају да Никола Тесла није рођен у Хрватској. У
обе Југославији је много тога кривотворено – да би се одобровољили
Хрвати. Кривотворена је, углавном, историја, али и књижевност и друге
гране уметности. Српска дубровачка књижевност је проглашена хрватском,
а нико никад од Дубровчана није говорио хрватским језиком – који је,
погрешно, проглашен кајкавским дијалектом. Српска славонска књижевност
је, почетком 20. столећа, означена као локална народна књижевност, а
касније као хрватскa. Српске епске песме (које су скупљали Срби
католици) проглашене су у 19. столећу хрватским, мада тада Хрвати из
Загорја нису говорили српским језиком – тада га нису учили ни у школи.
Да се вратимо Николи Тесли. Он је рођен у Војној Крајини,
или Војној Граници имала је у Аустрији аутономију, засновану на
Српском уставу из 1630. Један од центара је био Генералитет у
Карловцу, где је Никола Тесла учио школу. Тесла је рођен ван тадашњих
хрватских граница. Школовао се у Карловцу, српском административном и
војном центру. Војна Крајина је укинута 1861. године - после Теслиног
рођења.
Данашња Хрватска је дело југословенских политичара. Пре
Југославије, постојале су три краљевине у Аустрији – Далмација,
Хрватска и Славонија. Политичари у ове три краљевине (и српски и
хрватски) ујединили су је у ''троједину краљевину'' у Аустроугарској.
Тек ће Крајина ући у Хрватску Бановину 1939, на основу кратковиде
одлуке Кнеза Павла и Драгише Цветковића.
Федерална Хрватска је после Другог светског рата била
двонационална – јер су је створили Хрвати и Срби, уносећи у њу своје
етничке територије. Срби су у СР Хрватску укључили и Лику, која је
одувек била српска земља. Кад су Турци, у 16. столећу, освојили Лику,
аустријски погранични органи су обавештавали Беч да хиљаде српских
породица пређе из Лике у Аустрију. Није тачно, како је записано у
југословенским уџбеницима, да су Турци из Лике прогнали Хрвате и
касније населили Србе. Податак о Србима у Лици потиче из 818. и 822.
године, записан у франачкој Ајнхардовој хроници. Мало је чудно што
магистар Радуловић саветује Србе да оправе зграде породице Николе
Тесле у Смиљану, а не прекорева хрватску државу, зато што је њена
војска те зграде порушила 1992. године и оштетила православну цркву. А
становници Смиљана су делом побијени у Другом светском и у
сепаратистичком рату 1990 – 1995, а делом прогнани. Имао је прилику да
позове Хрватску на обавезу да отклони последице узастопног геноцида
над српским народом и да упита руководиоце у Загребу с каквим правом
својатају Николу Теслу, кад су његов народ тако немилосрдно биолошки
истребљивали и прогонили.
Магистар Радуловић замера српским историчарима који,
једноставно, утврђују и да Александар Македонски није био Грк. А, није
био. Ред је да се установи којем је народу припадао.
Београд, 28. 12. 2005.