Идеологија Србског Национализма

ТЕСЛА НИЈЕ РОЂЕН У ХРВАТСКОЈ

Генерална — Аутор svarog @ 12:26

Слободан Јарчевић

                 ПОЛИТИКА ''Међу нама'' Београд

 

 

 

ТЕСЛА НИЈЕ РОЂЕН У ХРВАТСКОЈ

 

Допис Мр. Николе Радуловића: ''Својатање Тесле'', у Политици,

 

од 27. децембра 2005. године

 

            Магистар Радуловић пише о Тесли и наводи да је рођен у

Хрватској. Прекорева Србе што им то смета, а губи из вида да су у

праву Срби кад упозоравају да Никола Тесла није рођен у Хрватској. У

обе Југославији је много тога кривотворено – да би се одобровољили

Хрвати. Кривотворена је, углавном, историја, али и књижевност и друге

гране уметности. Српска дубровачка књижевност је проглашена хрватском,

а нико никад од Дубровчана није говорио хрватским језиком – који је,

погрешно, проглашен кајкавским дијалектом. Српска славонска књижевност

је, почетком 20. столећа, означена као локална народна књижевност, а

касније као хрватскa. Српске епске песме (које су скупљали Срби

католици) проглашене су у 19. столећу хрватским, мада тада Хрвати из

Загорја нису говорили српским језиком – тада га нису учили ни у школи.

 

            Да се вратимо Николи Тесли. Он је рођен у Војној Крајини,

или Војној Граници имала је у Аустрији аутономију, засновану на

Српском уставу из 1630. Један од центара је био Генералитет у

Карловцу, где је Никола Тесла учио школу. Тесла је рођен ван тадашњих

хрватских граница. Школовао се у Карловцу, српском административном и

војном центру. Војна Крајина је укинута 1861. године - после Теслиног

рођења.

 

            Данашња Хрватска је дело југословенских политичара. Пре

Југославије, постојале су три краљевине у Аустрији – Далмација,

Хрватска и Славонија. Политичари у ове три краљевине (и српски и

хрватски) ујединили су је у ''троједину краљевину'' у Аустроугарској.

Тек ће Крајина ући у Хрватску Бановину 1939, на основу кратковиде

одлуке Кнеза Павла и Драгише Цветковића.

 

            Федерална Хрватска је после Другог светског рата била

двонационална – јер су је створили Хрвати и Срби, уносећи у њу своје

етничке територије. Срби су у СР Хрватску укључили и Лику, која је

одувек била српска земља. Кад су Турци, у 16. столећу, освојили Лику,

аустријски погранични органи су обавештавали Беч да хиљаде српских

породица пређе из Лике у Аустрију. Није тачно, како је записано у

југословенским уџбеницима, да су Турци из Лике прогнали Хрвате и

касније населили Србе. Податак о Србима у Лици потиче из 818. и 822.

године, записан у франачкој Ајнхардовој хроници. Мало је чудно што

магистар Радуловић саветује Србе да оправе зграде породице Николе

Тесле у Смиљану, а не прекорева хрватску државу, зато што је њена

војска те зграде порушила 1992. године и оштетила православну цркву. А

становници Смиљана су делом побијени у Другом светском и у

сепаратистичком рату 1990 – 1995, а делом прогнани. Имао је прилику да

позове Хрватску на обавезу да отклони последице узастопног геноцида

над српским народом и да упита руководиоце у Загребу с каквим правом

својатају Николу Теслу, кад су његов народ тако немилосрдно биолошки

истребљивали и прогонили.

 

            Магистар Радуловић замера српским историчарима који,

једноставно, утврђују и да Александар Македонски није био Грк. А, није

био. Ред је да се установи којем је народу припадао.

 

 

 

Београд, 28. 12. 2005.

 


Powered by blog.rs