Идеологија Србског Национализма

10 ÐÑ, 2012

Лист Срба католика „Дубровник”

Генерална — Аутор svarog @ 12:51

 

Недељковић: Лист Срба католика „Дубровник”

 

 

Лист „Дубровник” био је гласник Срба католика. Најпознатији уредник листа био је Антун Фабрис. Срби  на Приморју  после Првог светског рата и Уједињења определили су се за  радикалну странку па се Српска народна странка на Приморју ујединила са Народном Радикалном странком. Двадесетих година 20 века лист  „Дубровник” издавао је Одбор Народне Радикалне странке у  Дубровнику. Одговорни уредник био је Михо Клаић а лист је септембра 1922. уређивао Иво Херцо. 

Власник, издавач и уредник од 1937. био је стари национални борац Кристо П. Доминковић, а главни сарадници били су Божо Хопе и Јован Перовић, стари борац и емигрант. Доминковић је био члан Народне радикалне странке. После првог светског рата био је управник и економ Дечјег опоравилишта Министарства социјалне политике и народног здравља на Локруму. Писао је новеле, приповетке. Одликован је Орденом светог Саве. Био је истакнути члан Соколског друштва у Дубровнику.  Лист Дубровник штампан је у Дубровнику а за време Бановине Хрватске и у Котору. Штампао је чланке латиницом и ћирилицом. Редакција листа истицала је: „Помагати „Дубровник” значи помагати ширење националне мисли на нашем Приморју”. Лист је сматрао да је етничко порекло и језик важније од верске припадности. У полемици са хрватском штампом која је негирала постојање Срба католика лист је истицао да претставља све Србе католике који живе у Југославији (1). „Дубровник” је истицао да су дубровачки Срби католици били први у нашем народу који су узели за свој програм гесла „ брат је мио, које вјере био" и  „ башка вјера, а башка народност". 

Такође је истицао да је то исто проповједао у својим списима још у задњој четврти 18 вијека Доситије Обрадовић, који је поставио српску народну мисао на модерну основу.  (2) Лист „Дубровник” писао је за Загребачки „Обзор":  „ „Обзор" и његови држе се политике : оно што је моје, моје је; а оно што је твоје, да буде и моје и твоје, док те не истиснемо." (3) Лист је разматрао развој хрватске националне свести код  Срба католика: „Освајачи, да би покорене народе што лакше и што дуже држали у ропству, убијали су им осјећај заједнице с осталом једнокрвном браћом, а уцијепили територијални патриотизам. Тако се развио и Кроатизам као територијална припадност. То нам лијепо илустрира Имбро Штавић у свом чланку : „Хрватска свијест и политичка зрелост”(Хрватски дневник, Загреб, 23 маја 1937) : „ Прије доласка браће Радића мален  дио нашега народа истицао се својим Хрватством. Знам то добро из дјетинства, као код нас у доњој Хрватској или Славонији, особито старијем човјеку никако није ишло у главу, да је Хрват, него је рађе говорио за себе, да је : католик, шокац, Славонац, Граничар. Дакле мјесто имена Хрват могли смо прије чути у разним нашим крајевима ова имена: Загорац, Славонац, Сријемац, Граничар, Приморац, Личанин, Босанац, Херцеговац, Истранин, Међумурац, Шокац и Буњевац ... ” ”(4). О утицају Срба католика из Дубровника : „Босанске власти, са министром ... пл. Калајем на челу нијесу тако пуштале на миру ни наш Дубровник. Католичко Српство дубровачко било им је тешки трун у оку, јер оно није било локалног карактера, но је имало голем уплив и значај и на остали католички дио нашег народа : на старом дубровачком територију, Боци Которској, а што је за босанске власти било најтеже; и на католике Босне и Херцеговине” (5). 

Лист је истицао као пример Србина католика свог сарадника дон Ивана Стојановића.  Херцеговачког поријекла, дум Иван је настојао да очува живе искре поноса старе славе и величине, ,,све у нади да ће негда временом из пепела мртвила и застоја оне разбуктати живи плам и огањ истинског и јаког патриотизма, који ће утрти пут новој слави и величини Дубровника.”(6)

 

 

Поводом сукоба у Сењу 8 и 9 маја 1937. које су изазвале Павелићеве “усташе” многе цркве у Дубровнику истакле су црне заставе. Међу њима и бискупов двор. (7) У листу „ Дубровник” је пренето службено саопштење да међу убијеним и рањеним лицима  има и оних који су осуђивани ради учешћа у личкој усташкој афери и оних која су познати као комунисти.(8) Лист „ Дубровник” је констатовао да су фратри фрањевци а за њима доминиканци и бискуп у Дубровнику жалили за “усташама” и анализирајући њихове реакције на вест о смрти бискупа Фране Ућелинија-Тице истакао : „ Док су они оплакивали и тиме глорификовали такове елементе, већина у граду није ни била на чисту чему та жалост.  ... Али кад је ...преминуо не само један њихов брат у Христу, већ истински  родољуб, проповевједник братске љубави и вјерске сношљивости, кад је цио честити и прави  Дубровник заридао за овако тешким губитком, ти исти слуге божје не дадоше никаквог знака саосјећаја. С једне стране жале и глорификују антидржавне елементе а овамо багателишу праве, искрене и честите родољубе. И ова чељад одгајају и школују младост, народну узданицу, у својој гимназији. Има ли се та, од њих одгојена младост, угледати у оне, које њихови учитељи жале и глорификују ? ” (9)  У листу „Дубровник” поводом терора ХСС приликом избора пренета је изјава преставника ХСС : ,,Није то никаква диктатура нити терор одоздо, него је то допуштена и поштена слобода”. 

Један читалац се обратио листу „Дубровник” од 27 новембра 1937 са примедбом да су скоро сви радници који раде на градњи кућа из Северне Далмације. Питао се да ли је то случајност. У Дубровнику се градило као никад раније : „Плоче, Пиле, Коно, пут од Гружа стари и нови, Груж, Ријека – а Лапад да и не спомињем......” У листу ,,Дубровник” истакнуто је : На Лопуду је основана Мјесна организација ЈРЗ, на челу са Петром Ућелинијем, поморским капетаном, синовцем бискупа Ућелинија. У њеним редовима било је пет вијећника, изложених претњама и шиканама ХСС. У чланку ,,Вандали” лист ,,Дубровник” је јављао да је у ноћи између 10 и 11 априла 1938. нанесена штета у винограду Андра Грбића из Мандаљене. (10) 

У Сребрном је свечано отварао свој нови пансион један Чех. Позвао је плакатима Дубровчане да га посете. Позвао је из Дубровника  Грађанску Музику која је требала да свира на отварању. Аутобусима и моторима дошло је у Сребрно око 200 Дубровчана, да искористе свој недељни одмор. Пред суседним рестораном нашао се дубровачки народни заступник Роко Мишертић са неколико својих ,,омладинаца”, изазивача. Неколико одрпанаца је стално изазивало, пјевало марјанашке пјесме и клицало ,,Хајл Мачак”. Народни заступник шећкао се испред ресторана да би соколио своје ,,омладинце”. Кад су видели да мирни посјетиоци новог пансиона не реагирају, јер их презиру, омладинци су поломили неколико сламнатих столица-фотеља власника Чеха. Па ни то им није  било доста. Одлучили су су да поразбијају прозоре на аутобусима којим су требали да се враћају посјетиоци Сребрног из Дубровника. Органи власти су морали да прате сваку партију посјетилаца до Дубровника. Странци су се згажали. Послије одласка народног заступника сви његови људи осим десетак букача, који су се разбјежали куд који, пришли су гостима у новотвореном пансиону и братски се погостили веселећи се до касно у ноћ.

У селу Мартиновићима 12. јула 1938. у глуво доба ноћи, експлодирале су два динамита постављена у ћошак Соколане, на два мјеста. Нико није био повређен, али је кућа била знатно оштећена. Лист ,,Дубровник” претпостављао је да су починиоци они који су сијекли туђе лозе, пале стогове. Жандари су спровели у судске тамнице деветорицу сељана, међу којима је био главар села Петрушић. Лист ,,Дубровник” коментарисао је : ,,Ваљда је ово само једна тачка програма за прославу г. Мачекова имендана, ако полиција не нађе за сходно да евентуално коригује поједине тачке.(11)  

Због свог писања о активностима хрватских сепаратиста редакција листа била је изложена нападима оних о којима је писала. Групица хрватских сепаратиста предвођена др Мишетићем спалила је јула 1938. пред посету Милана Стојадиновића Дубровнику, лист „Дубровник” уз поклик  доље „Дубровник”, ,,крвави” Београд , Стојадиновић, Влада итд.   Дубровчани Срби католици, без разлике страначког опредељења, приложили су у фонд листа „Дубровник” 1430 динара уз пропратно писмо : ,,Као одговор на онај некултурни атак на Ваш лист, на Вас и на Србе католике у Дубровнику, ког је неодговорна шака елемената извела у понедељак вече пред црквом Св. Влаха, изволите примити овај наш скромни прилог као знак наше приврежености према  „Дубровнику”, молећи вас да и надаље неустрашиво браните образ нашег српског Дубровника ... јуначки и неустрашиво били на бранику свих наших националних светиња а понајвише образа нашег дичног града. Само напред, сви смо уз Вас! - Срби католици. П.С. Наш прилог можете слободно кроз лист објавити уз текст који Вам уз прилог додајемо. Живјели ! “ (12)  И Чибачани из Жупе дубровачке послали су 110 динара у фонд листа са пропратним писмом : ,,Господине Уредниче! Најенергичније осуђујемо онај дивљачки атак на Ваш цијењ. лист, који још једини брани и чува оно што је наша славна република кроз једанаест вјекова стекла, т.ј. културу, углађеност, финоћу, складност и прави народни осјећај, на што нам у задње вријеме насрнуше туђини, који би силом хтјели да униште нашу дичну прошлост. Молимо се драгоме Богу, госп. Уредниче, да Вам да снаге и дуг живот, да и даље радите на дику и част Дубровника и околице. Увијек Вам вијерни Чибачани”(13)

Насупрот спаљивању листа „Дубровник” од стране групице хрватских сепаратиста Дубровник је 28 јула 1938. приредио величанствени дочек др. Милану Стојадиновићу.  Гђца Бона предала је председнику владе киту цвијећа  у име младог националног Дубровника. Предвођени музиком др. Стојадиновић и пратња прошли су кроз густе масе народа у луци дубровачкој и на Плаци краља Петра. Праћен урнебесним клицањем и махањем стотина барјачића стигао је у Општину.  У општини је примао депутације а са жупљанима и жупљанкама се сликао. Маса света га је допратила до брода ,,Петке” на коју се укрцао да крене у Цавтат. У листу „ Дубровник” о испрачају : ,,Уз непрестано клицање, шаролико свијетло бенгала, пуцање пушака и ракета, кренула је ,,Петка” из луке, а за њом, као пратња, пун велики и удобни пароброд ,,Шипан” Дубровчана. ... Један делиријум одушевљења и радости Цавтаћана дочекао је г. др. Стојадиновића”. Пут председника владе по обалама Јадрана завршио се у Бару. (14) Лист „Дубровник” помагали су прилозима исељеници из Америке. Редакција  листа захвалила се дародавцима. (15)  

Један читалац се обратио листу “Дубровник”од 10 септембра 1938. пишући о активностима хрватских сепаратиста : ,, ... Стога је упрегла да у Дубровник доведе и намјести само оне и онакове наставнике који мисле као и они, ... видјети у поворкама за Мачека или поворкама каквог ,,велебног славља”, гдје се кличе Слободној, Мачеку, Павелићу, Перчецу и осталим тамо њиховим величинама”.(16)

Група од 10-15 младића, из редова мачекове партије напала је  14 новембра 1938. нешто прије 11 сати ноћу Криста Доминковића, уредника „Дубровника” оборивши га на земљу. Навалили су са поклицима: “доље јереза !, доље „Дубровник”, доље влада!” и слично. Група нападача била је састављена од  студената и радника од 20-24 године. Неки од њих имали су  посла са полицијом због свог агресивног држања. У чланку „Разбојнички нападај на нашег уредника” истиче се:„Ово је тај елеменат ког Дубровачки репортери извјесних новина у Сплиту, Загребу и Сарајеву називљу „одлични хрватски омладинци" ".Један од нападача из групе мачекових питомаца осуђен је за напад на уредника на 15 дана тамнице и исплату парничких трошкова. (17) 

Поводом 25 година од избијања Првог светског рата 1939. у листу ,,Дубровник” писано је о страдању дубровачких Срба од објаве рата Србији 1914. :  „Још прије него је званично рат био објављен, подузела су се појединачна и скупа хапшења свих искрених народних људи, који су и  по свом друштвеном положају и по свом патриотском раду уживали углед у народу. У прогонима које су власти проти њима предузеле узели су отворено и без зазора учешћа и лоше слуге горег господара, од којих нам је пок. Аустрија намрла приличан број и који и дан данас кукају за њом и понекад цијене да им се пружа прилика да обнове 1914 годину.”(18)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске  бановине  и   додељен  новоствореној  Бановини  Хрватској. ХСС је користила власт за прогоне и отпуштања Срба, југословенских националиста и сокола. Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939.  и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство  уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане  сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана  предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови  Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације. У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на спомен плоче положени вијенци, а предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и  држави. 

У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто је : ,,... да у  ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.”(19) 

Изабрани чланци Антуна Фабриса у издању ,,Дубровника” штампани су у Београду 1940. Књига се могла набавити у књижари Јова Тошовића у Дубровнику. Чланке је скупио и предговор написао др Хенрих Барић, професор универзитета. (20)После Априлског рата Приморје је окупирала Италија. Слутња листа „Дубровник” из 1939. да  они који су их прогонили 1914. чекају прилику да то поново ураде, обистинила се. Страховладу усташа описао је Србин католик Мато Јакшић у својој књизи „Дубровник 1941”. По њој је снимљен филм „Окупација у 26 слика”. 

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Извори и литература 

1. Д. Гавриловић, „Доминковић, Кристо П.”, стр.347, „ Српски биографски речник”, том 3, Нови Сад, 2007; „О нашем листу”,стр.3, бр.43, „Дубровник”, 20 новембра 1937; „Онима којима сметамо”, стр.1, бр. 2,  „Дубровник” , 15. јануара 1938, Дубровник; 
2. „Срби католици и Доситеј”,стр. 1, Бр. 47, „ Дубровник”, 18 децембра 1937, Дубровник; 
3. „Non bis in idem", стр. 1, бр.33,  „Дубровник”, 20 августа 1938, Дубровник
4. „Туђински утицај код Хрвата”, стр.2, бр.2, „Дубровник”, 11 јануара 1941, Котор-Дубровник;
5. „ 60-годишњица окупације Босне и Херцеговине“, стр. 3, бр. 39, „Дубровник”,  1 октобар 1938,  Дубровник
6. „О годишњици смрти Дон Ивана Стојановића” , 16 септембар 1939, бр.37, „Дубровник”, Дубровник, стр.1; 
7. „Чудне појаве”, „Дубровник”, бр.16, Дубровник, 22 мај 1937, стр.3;
8.„Крвави догађаји у Сењу”, „Дубровник”, бр. 15, Дубровник, 15 мај 1937, стр.3;
9. „Упоређење, које се не смије заборавити”, „Дубровник”, бр. 18, Дубровник, 5 Јуни 1937, стр.4;
10. ,,Свој своме”, бр. 34, „Дубровник”, 18 Септембар 1937, Дубровник  стр.1; Rag, „Радови и радници у Дубровнику”, бр. 44, „Дубровник”, 27 Новембар 1937, Дубровник, стр.3; ,, Вандали”, ,,Проти Југосл. Радикал. Заједници на Лопуду”, бр. 15, „Дубровник”, 16 априла 1938, Дубровник  стр. 4;
11.,,Чиме се баве Мачекови ,,Народни заступници”, 21 маја 1938, бр. 20, „Дубровник”, Дубровник, стр.4; ,,Увод у Мачекову прославу”, бр.28, „Дубровник”, 16 јула 1938, Дубровник,стр.4; 
12. ,,У фонд листа „Дубровник”, бр.30, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, стр.3; ,,У знаку хиљадугодишње културе”, бр.30, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, стр.3; ,,Самоуправа” о демонстрацијама”, бр. 31, „Дубровник”, 6 августа 1938, Дубровник, стр.4;
13. ,,У фонд ,,Дубровника”, бр. 32, „Дубровник”, 13 аугуста 1938, Дубровник, стр.4;
14. ,,Величанствени дочек  др. Стојадиновића у Дубровнику”, бр.30, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, стр.4; ,,Пут др. Милана Стојадиновића обалама Јадрана”, бр. 31, „Дубровник”, 6 августа 1938, Дубровник, стр.3;
15. „Хвала браћи у Америци”, бр.33, „Дубровник”,  20 аугуста 1938, Дубровник, стр.4;
16. „Дубровачка „писарна”, бр. 36, „Дубровник”, 10 септембар 1938, Дубровник, стр.4;
17. „Разбојнички нападај на нашег уредника",  „Дубровник”, 19 новембра 1938, бр. 46, стр. 3 ; ,,Осуђен нападач”, стр. 4, „Дубровник”,  бр.52, 31 децембра 1938,  Дубровник;
18. „Након 25 година”, бр. 30, „Дубровник”, 29 јула 1939, стр. 4;
19.  ,,Прослава 1 децембра”, бр. 49 „Дубровник”,   9 децембар 1939, Дубровник, стр.4;
20. ,,Изабрани чланци Антуна Фабриса”, „Дубровник”,  27 јула 1940, бр. 29, Дубровник, стр.4;

 

 

 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs