Археолог др Ђорђе Јанковић: о ниподаштавању српских митова
Археолог др Ђорђе Јанковић: о ниподаштавању српских митова
" Видите, иако се настојало да се у народу развије свест како нас Дрина
раздваја - не од данас, од Другог светског рата или од аустроугарске окупације,
већ знатно раније, од првих покушаја де се наше тло подели између Рима и
Цариграда - заједнички митови, десетерци и гусле, постојећи обреди, односно
духовна култура, одређују нашу јединственост. Уграђено ниподаштавање српске
историографије према нашим митовима и предањима, спутава нас да установимо
њихову вредност, јер је то чисто археолошким методама тешко изводљиво. На
пример, позносредњевековни градови-утврђења источно од реке Босне, уколико не
носе своје име, називају се по правилу "Град проклете Јерине", а
западно од Босне "Град Црне краљице" па и "Град Марије Терезије".
Очигледно је реч о једном истом миту, о невољеној владарки. Ту су и топоними
"Рељина градина", "Градина Љутица" (Богдана) на Уни. Сасвим
је могуће да су те градине родна места или првобитни поседи оних по којима су
прозване, који су ступили у службу Немањића и на истоку стекли славу, звања и
имања, што се за Рељу Крилатицу, ћесара цара Душана, и зна. То је природно
одлажење властелчића-ратника на исток из сиромашног динарског простора. Други
је случај са предањима о војводи Момчилу, његовом крилатом коњу и граду
Пирлитору, који указују можда на нека старија времена и повезаност клисура Таре
са клисурама око Дрвара. Дакле и митови показују јединственост данашњег српског
етничког простора од вајкада."
др Ђорђе Јанковић