Идеологија Србског Национализма

04 ÐÐ, 2012

ПЛЕМЕНСКА СОЛИДАРНОСТ КОД ВАСОЈЕВИЋА

Генерална — Аутор svarog @ 20:05

                ПЛЕМЕНСКА СОЛИДАРНОСТ     

                          КОД ВАСОЈЕВИЋА       

 

Племе васојевићко грана се на троје,или на четворо,јер се један од огранака рачва опет у двоје.Ови ''трбуси''-како овде кажу-чине такође као неке целине.Сваки Васојевић зна и за свакога се зна,коме огранку припада.Помало се осећа ближим људима из свога огранка него онима другим.Друге какве везе,која би везивала цео огранак,нема.Нема чак ни назива,којим би се означавало,да неко припада једном огранку,онако,као што се речју братствених означава да неко припада братству.Братства су много изразитије уобличена,него ови ''трбуси''.Подела на огранке није никада нашла много израза у организацији племена,војној  или грађанској,нити у јавном животу уопште.Али јесте једна друха подела:На Васојевиће у ужем смислуи Ашане.Васојевићи су,у ужем смислу,они који су од једног истог родоначелника.Васа.Да ли је тај Васо некада у прадавнини постојао,и да ли су сви Васојевићи од њега заиста,то практично не значи ништа.Васојевићи су увек имали осећање,да су од исте крви и увек се у важнијим приликама понашалаи као људи,који су од исте крви.Били и осећали се повезани међу собом као племеници.Ако су који пут заборављали на то,бивало је то само у њиховим унутрашњим односима.Према спољном и непријатељу и пријатељу иступали су увек као солидарна целина.Чак и према истокрвним и једноверним суседним племенима.Обично тако и према Ашанима,са којима су много измешани у беранском срезу и доњем делу андријевачког.

  Ашани (Хас-Хашани)или''Србљаци'',како их са нешто омаловажавања хоће Васојевић да назове,досељени су из разних племена,или су старинци,који су Васојевићи при досељавању затекли.Али нису племеници по крви.Живе измешани са Васојевићима,Васовим потомцима-немају неко своје издвојено земљиште.Немају посебних ''планина'' нити посебних сеоских шума и испаша.Нити јасно издвојене своје какве посебне историјске традиције.Али су се и они били помало уобличили готово у једно племе.То због Васојевића-да би се боље бранили од њих.а и по угледу на сва остала племена,јер се у тим приликама и тим временима није могло остати ван оквира:Некоме је племену,коме било,ваљало припадати.Васојевићи и Ашани су се носили међу собом.Васојевићи су били јачи и често према Ашанима насртљиви.Али су сви бољи и увиђавнији људи и међу Васојевићима и међу Ашанима радили да их сложе и да сукобе изгладе,а поводе за њих уклоне.Нарочито када је требало радити на еманциповању од Турака или одбрани.Углавном су успевали,да у свим важнијим приликама и Васојевићи и Ашани иступају солидарно,као једно племе,сви као Васојевићи у ширем смислу.Али све досада,и сада,подела постоји.Зна се ко је Васојевић ко Ашанин.И нема апсолутно никаква начина,да Ашанин постане Васојевић,или да Васојевић престане бити Васојевић.Ни дандањи то није баш сасвим ситница у животу ових људи у њиховим међусобним односима,је ли неко Васојевић или Ашанин.Има људи,који су на тој подели и супротности,направили добре политичке каријере.и има људи,који су,заснивајући свој политички рад на тој разлици рушили туђе политичке каријере и успевали у томе.Та подела све више губи практичан значај,те нешће више никад моћи бити повод каквим великим сукобима.Али ће остати.

  Већи део Васојевића припада пределима зеленог шумског појаса.Мањи,онај у коме је васојевићка старина,већ припада пределима тог крша.И клима је друкча:Селима с једне стране Трешњевика кишу доноси север,а селима с друге стране,југ.Раздвојени су Комовима и огранвцима Комова.Већ више немају ни  заједничких планина,нити заједничког средишног свога града,нити су у славу исте реке,па ни истог мора.Економски и трговински су упућени на три разне стране.Па ипак Васојевићи сви-узето у ширем смислу и Васојевићи и Ашани-желе и сад,као што су увек желели,да су у истој административној јединици,да племе буде основа свим организацијама.Ако већ не могу да буду сви у истом срезу,пошто је тај простор повелики,не желе да буду раскомадани и додељени срезовима невасојевићким.У ратовима су чинили две бригаде-горњовасојевићку и доњовасојевићку,-али увек тежили да те бригаде буду једна уз другу,као што су и биле.Од те племеске припадности не могу да се отргну ни људи образовани и учени.И најбољи међу школованим људима,они који нису насртљиви према вассојевићима,ни неправедни,имају свој племенски понос и чувају традицију.Многи и од школованих људи буду и неправедни и пристрасни,када што имају да суде или да говоре што у односима између Васојевића и невасојевића.Невасојевићи се на то жале и сада.И најученији Васојевићи,који поживе десетинама година у свету,сачувају свој карактеристични васојевићки нагласак.У свету васојевић осети интимно свога племеника,ма он био из Васојевића само по својим прецима.У време црногорског режима чиновници,који нису били Васојевићи,прилично су се тешко сналазили међу њима.За спорове између Васојевића и невасојевића,ако их суди Васојевић,незаинтересовано јавно мњење у осталој Црној Гори није сматрало да ће се пресудити непристрасно.Шта значи то осећање  заједничке племенске припадности У Васојевићима може се потпуно уочити,тек кад се Васојевићи,упореде са неким другим крајем,у коме тога нема.На пример са оближњим Старим Влахом.Старовлашани србијански,босански и санџачки једнаки су у свему међу собом,ништа мање него Васојевићи што су међу собом.Једнаки,али без икаквог осећање неке старовлашке заједнице.Нису никаква целина ни морално ни политички,немају никакве посебне солидарности,немају заједничких првака,заједничких традиција,заједничког моралног средишта.

  Васојевиће држи у заједници племенска традиција и успомена на заједничка трпљења и заједничке борбе за ослобођење.Поход,на пример,триста Васојевића кроз крвави и љути и Пештер до границе србијанске и повратак отуда све бијући се путем и гинући,то је једна у истину славна бравура,чија успомена,поред осталих,везује и данас Васојевиће у моралну целину.Црква-споменик у Андријевици осећају својом сви Васојевићи горњи.Ђурђеви Ступови код Берана су светиња свих Васојевића.И оних који су на другом крају племена скоро дан хода удаљени.Иако су Ђурђеви Ступови на земљишту,које су Васојевићи релативно скорашњим насељавањем заузели,око њих је гинуло цело племе бранећи их,те их је примило и усвојило као једно од својих најважнијих моралних средишта.И Комове некако помало сви Васојевићи осећају својим.Зато,ваљда,што су били сви заједно,кад су се око њих крвили.Сад им већ ни та планина није зајеничка,племенска.Комови су сад планина само Љеворечана,Краљана и Коњушана,али ни њих заједно знају се међе међу њима исто као и међе са иноплеменицима Кучима.У односима између Доњих Васојевића,који су припадали Турској до године 1912. И Васојевића црногорских било је не само солидарности него и неке нежности чак.Кад би се забунила ''нахија'',кад би напрема –се угледали како огњеви и дим обухваају поличка села-што је бивало сасвим често-онда већ више нико и никад никад није могао спречити црногорске Васојевиће,да се и они ухвате у крваво коло заједно са браћом са оне стране границе.Војници и официри народне војске кршили су војну дисциплину и ускакали у турску у организованим војним јединицама да се бију:официри губили чинове и ишли у затвор.Политичке обзире,које је морала имати црногорска влада,Васојевићи нису уважавали:наредбе о мировању нису поштовали.-Ко би и могао бити од Васове крви,а гледати мирно како се овамо Васова крв просипа...Ха,ко је Васојевић!

  Има пуно доброга у томе осећању племеске заједнице.Лакше него у крајевима,у којима тог осећања нема,може се уобличити једна заједничка воља у народским пословима.Може бити народских покрета,а не само галаме и хуке.Има јавно мњење у тој заједници,прилично уједначено и прилично јако.По неки пут и рђаво орјентисано и рђаво обавештено,али је и боље тако,него неред и дезорјентацијау јавном мњењу народском.Боље и так,него да се замрси све и да постане нејасно у народским масама,шта је срамотно а шта похвално.Зна се ко је ко и ко је за шта у Васојевићима.Ако се то не зна сасвим правилно,јер су се племенски и братственички моменти изукрштали са новим политичким и партиско-политичким,зна се бар прилично одређено-одређеније него у срединама аморфним,неорганизованим.За ово двадесет последњих година Васојевићи су држали два племенска збора,који су већалио најважнијим племенским пословима.Већали по народски.Знало се ко треба да позове те зборове,и кога да позове,а кога не.Није то била по рангу који даје службена хијерархија.Племенско јавно мњење примало је и одобрило и организацију зборова и одлуке,иако то ништа није било озваничено.

 

СРЕТЕН В.ВУКОСАВЉЕВИЋ

НОВО ВИДЕЛО,БР.3-ФЕБРУАР 1999.-БЕОГРАД,СТР.30-31


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs