Идеологија Србског Национализма

БОЖЈИ ЗАКОНИ-МИЛОСАВ ВАСИЉЕВИЋ

Генерална — Аутор svarog @ 20:40

БОЖЈИ ЗАКОНИ

 

Постоје у васиони закони,које људи називају природним законима.То су закони по којима се одигравају појаве у којима људска воља нема никакво учешће.Вода ври на температури од 100 Целзијевих степени под условима нормалног притиска,то је природни закон у физичким појавама.Збир квадрата над катетама сваког правоуглог троугла једна је квадрату над његовом хипотенузом,то је закон у математици.Ови закони делују аутоматски у природи.Код ових закона човек нити је учествовао у њиховоме стварању нити контролише њихово поштовање.Ту се све пдиграва ван домашаја наше људске воље.

  Постоје пак и појаве где човек много што шта може да регулише својом вољом.Да ли ће се улицом возити десно или лево,одређују људи својимљудским законима.Али,пошто ове законе стварају људи сами,то је остављено људима да брину и за поштовање ових закона.Дејство ових закона није ни опште ни аутоматско,оно се простире само донде докле су људи ово дејство осигурали.Огрешење о природне законе кажњава сама природа,односно Господ Бог,док у области људских закона огрешење о њих прогоне сами људи.

  Али,поред ове две врсте закона,којима се људи врло много баве,постоји трећа врста закона у природи,којима су регулисане појаве у којима људска воља може да има свој утицај али чије су последице не у људској већ у Божјој руци.То су закони које нису прописали људи,али којима су регулисане појаве из људског живота,појаве из области у којима наша воља има свој утицај.Ове законе људи називају божјим законима.А то су уједно и закони на које људи најчешће у своме животу заборављају.Заборављају јер мисле да оно што је остављено људима на вољу једино је људским законима и регулисано.А то није тачно.

  Демократија учи људе да се рађају слободни и једнаки.У истини дете је по рођењу толико неслободно,да ни готову храну није у стању својим устима да принесе,а неједнакост између детета и његове родитељске околине толика је да се родитељи о детету старају у свему а дете ни у чему,што се продужује све до доба човечије зрелости.Човек се у неку руку изједначује по својим способностима да сам себи осигура живот тек пошто су и његови родитељи и околина у њега уложили много труда и напора да га подигну и за живот оспособе.И уместо да се људи уче схватању да су,пошто је сваки од нас туђим трудом за живот оспособљен,да и ми морамо друге исто тако за живот оспособљавати,то јест да смо дужни да и ми подижемо породицу и подмладак,долази доктрина која нас учи да смо ми сви потпуно слободни,а то значи без икаквих обавеза према друштву и врсти којој припадамо.

  Учење да смо рођени слободни води нас закључку да смо се родили без обавеза,а то није тачно.Ако ја не бих имао никаквих обавеза према народу из кога сам потекао,према врсти из које сам произишао,онда значи да је на мени остало право да своју врсту угасим по својој вољи.Чим је моје схватање такво,да је моја лична ствар да ли ћу засновати породицу или не,то значи да нема огрешења ни о кога ако ја породицу не заснујем.Народи у којима се овакво гледање на свет уврежило,а то је на пример случај са француским народом,имају много нежења а мало деце,и ти народи не напредују већ биолошки стоје или назадују.Напротив,код народа где се заснивање породице сматра обавезом,то јест где човек није рођен слободан и без икаквих обавеза,-а заснвање породица је такође обавеза која ограничава нашу слободу,-ти народи напредују.Упоређени међу собом,Француска и Јапан дају овакву слику:број нежења и стараца у Француској је процентуално два пута већи него у Јапану(на 100 људи зрелога доба у Француској долази 25 стараца док је у Јапану свега 15)али је зато број деце два пута мањи у Француској на 100 лица зрелог доба долази 55 деце и младежи док је у Јапану на 100 лица зрелога доба 101 лице деце и младежи).Али Француска је земља чији су људи прожети схватањем да су дошли на овај свет без обавеза,па и без обавезе да заснивају породицу;док је у Јапану супротно.Зато јапански народ напредују и скочио је од 20 милиона у 1880.години на преко 80 милиона данас,док је француски народ у истом раздобљу порастао од 19,6 милиона на свега нешто преко 39 милиона,а у последње време назадује.

  Заснивање породице и продужење врсте јесте Божји закон о који се француски народ огрешио претераним проповедањњем слободе и живота без обавеза.Огрешење о овај закон плаћа француски народ својим животима.

  Постоји још један Божји закон а то је,да организам само онда може потпуно да напредује кад је потпун и кад су му сви делови здрави.Локомотива је организам мртвих делова који се зауставља кад му се само један део извади,или ако се не заустави онда ради али не тако добро као кад су му сви делови на месту.Људско тело је такође организам који може да живи и без руке,али не онако добро као са руком,и без прста али не овако добро као са прстом.И народи су организми чију су органи:сељаци,радници,трговци,занатлије,индустријалци,интелектуалци.Само онај ће народ најбоље напредовати,коме су сви делови присутни и здрави.Чим само један део не достаје,народ ће да рамље.

  Комунисти су покушали да у Совјетскоме Савезу остваре жив народ без извесних његових органа,који су они називали буржоазијом,а то су звања скопчана са приватном иницијативом.Народ може да живи и без ових органа али не тако добро као народ који има све органе.Због тога је и производња руског радника према статистикама самих совјета мања него производност на пример,немачког радника.У СССР један радник упослен у идустрији гвожђа ,произведе око 520 тона годишње сировог гвожђа,у Немачкој је ова цифра три и четири пута већа-Зашто?Зато што у немачкоме народу радник дела у потпуноме организму,јер немачки народ има своје органе,док у СССР радник дела организму који живи без извесних делова.А то је огрешење о Божји закон у васиони.

 Постоји још један Божји закон-закон једновлашћа.Само једна власт у друштву значи ред и мир.Чим су две власти одмах је анархија.

  Власт може да слуша само ако је једна,па ма како строга била.Чим на истоме терену има две власти,онда тешко грађанима.Ту гину опредељени зашто су се за другога определили,гину неопредељени зато јер се нису определили.Двовлашће,то је већ анархија.Тровлашће или вишевлашће,то је само још већа анархија.Једновлашће то је ред и мир међу људима.

  Код нас комунисти праве свесно анархију заводећи вишевлашће.То је за њих и разумљиво јер они свесно хоће неред и безвлашће.Али,ако комунисти то раде свесно,многи наши људи то раде несвесно.Наши шумски националисти,упадну у једно село,заведу свој власт преко ноћи или преко једнога дана натерају људе да им учине разне услуге,па под страхом од друге власти побегну из села поново у шуму а своје пријатеље и исте те сељаке оставе на милост и немилост другој власти,која долази кажњава све оне који су шумску власт помогли.И тако смењивањем две власти падају немоћни појединци од једне било од друге руке.Падају као последице безвлашћа,јер безвлашће не значи друштво,без власти,такво друштво никад није постојало,већ друштво са више од једне власти.

  Народ,који овај Божји закон не поштује,а то је закон једновлашћа,плаћа ово животима,јер је више влашће стање противно Божјем закону и природи.А дејство Божјих закона је такво:људи могу да их не поштују али онда последице не могу избећи,јер код божјих закона последице су  у Божјој а не у људској руци.

 Последице у у људској руци само код чисто људских закона,код Божјих закона оне нису,а то људи заборављају.

МИЛОСАВ ВАСИЉЕВИЋ

,,Обнова'',бр.767,5,6, 7.јануар 1944.


ИЗВЕШТАЈИ СРБСКИХ КОНЗУЛА СА КОСМЕТА

Генерална — Аутор svarog @ 10:32

 Лука Маринковић: БЕЖАТИ У СРБИЈУ

 

 

 

За првог српског конзула у Приштини постављен је Лука Маринковић..Турци и Арбанаси дочекали су на нож ову српску установу.Покушали су да запале конзулат,а конзул Лука Маринковић,већ 1890.године убијен је на улици испред самог конзулата..(почетком двадесетог века исто тако непријатељски дочекан је у Митровици руски конзул Г.С. Шћербин.Убили су га Арбанаси 1903.године.)

Конзул Лука Маринковић већ у првим извјештајима (наведеним у књизи Бранка Перуничића, Писма српских конзула из Приштине 1890-1900) уочио је недоследну ,примитивну тактику турских власти: кад жандарми ухапсе насилнике,виши чиновници их пуштају на слободу.

У извештају ђенералу Сави Грујићу,министру председнику и министру  иностраних дела, 2. маја 1890.године,конзул Маринковић је забележио један карактеристичан случај прогона:

''Јосиф Ђурђевић, старац, сељак из Пиране, села два часа од Призрена, представи се са четрнаестогодишњом девојчицом Ленком конзулату и изјави да бега у Србију да спаси девојче од арбанаске обести јер је оће да потурче.

Пре три године, рече, отели су ми Арнаути старију кћер Цвету, која је од муке и пресвисла, па ми сада ишту Ленку.

Не могући одолети превеликим патњама и тузи коју претрпих од Арнаута бегам у Србију са овим девојчетом а жену Агнију остави(х) у Призрену, јер је стара па не може да бега.Истина и девојче је мало па не може да иде, па не знам шта да радим и молим Консулат за помоћ новчану, јер леба нисмо јели, а у путу ноћили смо на пољани.Идем, рече Јосиф у Србију и то у Прокупље, гди су ми два сина Цветко и Коста прошле године од арнаутског насиља избегли...''

 

 

 

..............................................................................................

 

 

ПИСМА СРПСКИХ КОНЗУЛА

 

 

 

Поводом обележавања петостогодишњице косовске битке, 1889. године, влада Краљевине Србије одлучила је да у европском делу Турске установи неколико својих конзулата.Захваљујући конзулату у Приштини, Србија и шира јавност по први пут су систематски обавештавани о насиљу Арбанаса над хришћанима, српским живљем на Косову.До ослобођења Косова 1912.године српски посланици у Приштини су били : Лука Маринковић, Бранислав Нушић, Тодор Станковић, Светислав Симић, Мирослав Спалајковић,Милан Пећанац и Милан Ракић.Њихова писма, извештаји, белешке и путописи , послужили су као драгоцена документација Влади Србије за ширење истине о тешком положају Срба у Турској.

Извештаји изузетно активног и систематичног конзула Светислава Симића, кориштени су као основна документација Министарства иностраних дела за књигу Преписка о арбанаским насиљима у Старој Србији (1898-1899)

 

 

 

 

.........................................................................................

 

 

 

 

Тодор Станковић : НЕМА ЦРКВЕ САМОДРЕЖЕ

 

 

 

Вице Конзул Тодор Станковић,упутио 8.септембра 1891.године , министру иностраних дела М. Кр.Ђорђевићу извештај са путовања по Косову.Наводећи како је посетио Самодрежу, село око пет километара удаљено од  главног пута Приштина – Вучитрн, Станковић је забележио.

''...Кад смо тамо стигли, нађосмо тамо све саме Арнауте, а ниге ни једног Србина.На питање,има ли у овом селу која српска кућа, одговорише Арнаути да има само четири српске куће.

Наредих једном заптији-жандарму , да позове једног домаћина из оне четири српске куће да ми покаже место Цркве Самодреже.Оде жандарм и дође након неколико минута са Живом Лазаревићем, Србином из истог села, коме беше кућа на крају села.

Жива, човек око 50-60 година старости, у оделу подераном и састављеном све од самих крпа , које се држе на по једном кончићу, приђе к мени и пошто се поздрависмо, питах га овим речима : ''Је ли брате,где је Црква Самодрежа?''-''Е мој господине,нема цркве Самодреже,она је неге постојала, а сада је од ње начињена воденица, но 'ајде да ти је покажем', одговори Жива.Идући тако путем на цркви Самодрежи, полагано питах Живу овим речима ''Како живите овде међу овим Арнаутима'''?

''Само што смо живи, али оваквог живота боље да га није'', одговори Жива.Тако у разговору са Живом дођосмо  до чувене цркве Самодреже, од које се сада држи само један зид у дебљини један и по а у висини само један метар, преко кога тече вода у воденици, која је направљена од камена исте цркве а испод саме цркве.

Свуда по селу расејано је тесано камење са цркве Самодреже и нема онде арнаутске куће која није подизана каменом скинутог са цркве Самодреже.Поред црквеног зида прокопала је вода једну јаругу у дужини  35 а у дубини два и по метра, у којој се на један и по до два и по метра у земљи, на десној обали исте јаруге  види врло много костију одраслих људи, а ни једне дечије.Кости ове показују да није сваки гроб засебан, јер се костију од више људи налази на једном месту.А преко тих гробова поређано је тесано камење и по свој прилици , гробови се простиру још даље преко којих су сада засејане њиве.Ја као насигурно држим да су онде закопани српски јунаци који су у косовској борби изгинули...''

 

 

 

.................................................................................

 

 

 

 

Бранислав Нушић: СВАКОДНЕВНИ ЗУЛУМИ

 

 

 

Књижевник Бранислав Нушић,као српски конзул у Приштини, написао је о злоделима арнаута доста извештаја влади у Београду.Издвајамо део Нушићевог извештаја упућеног Сими Лозанићу, министру иностраних дела , 25.јула ,1895.године:

''У многим својим ранијим извештајима , имао сам прилике, господине министре, да вам изнесем све потанкости и саме догађаје из оног великог низа зулума, које наоружани Арнаути чине над ненаоружаним српским живљем.Сада могу само поновити своје раније тврђење да су ти зулуми ове године јачи но што су , ваљда икада били пошто показује и необично нагла емиграција становништва, коју никаква средства нису кадра да спрече.Заиста је ужасно сваки дан слушати толико јадиковање ужасно потлаченога становништва,кога убијају, глобе,турче, расељавају и отимају им имања, куће, новац, стоку и све.Јуче сам на пр. примио преко 30 сељака из разних села, па чак и из најудаљенијег краја пећке нахије који се са сузама у очима жале на ужасне зулуме, које Арнаути врше , услед чега су већ три парохије у пећкој нахији остале без пароха, јер су ови побегли, пошто су им Арнаути претили да ће их убити.Кад ни свештеници нису сигурни са животом, како је онда бедноме сељаку...''

Нушић затим упозорава мини-старство  да је време да се размисли о томе како да се ''ангажује штампа европскога гласа'', што би ''у Цариграду учинило нарочити утисак  и изазвало Порту из равнодушности''.

 

 

................................................................................

 

 

 

 

Светислав Симић : НИСУ ОНИ ЈУНАЦИ

 

 

 

 

Конзул Светислав Симић у писму Владану Ђорђевићу, председнику Министарског савета и министру иностраних дела, упућеном из Приштине 3.фебруара 1899.године, истиче:

''...Остављени без заштите власти наши су људи упућени да се бране сами од Арбанаса.Али док су сви Арбанаси наоружани, Срби су остављени голих шака, приморани да погну главу и примају ударце без отпора, а кињења без ропота.Ја сам имао бар стотину случајева, да су ми се људи, кад сам их корео што се не бране, правдали речима: ''Како ћемо господине, кад немамо чиме. Набавите нам пушке па ћете видети хоће ли нам главе скидати без замене'. Нарочито се Пећанци и Призренци жале што немају оружја. ''Не тражимо Вам, господине паре, него оружје.Дајте нам га да се бранимо, да не гинемо овако улудо.'Ово Срба што је остало у та два санџака у очајању је , а све су то кршни људи и јунаци.

Срби у Ораховцу живе затворени има већ два-три месеца.Тамо Арбанаси не трпе ни власти.Јуче су ми долазила двојица из тог села ,који су сиромашни, путовали све странпутицама, кроз шуме и палнине, да дођу овде, да ме поздраве и моле за оружје.Пре десет дана испратио сам једнога из Ђураковца (пећке нахије) , с надом да ћу глаедати да их пушкама снабдем.Чувен поп Вукајло из (ибарског) Колашина већ је два пута долазио мени ради тога.Ми у Колашину имамо у компактној маси око 500 српских домова и до 1000 за пушку дораслих глава.

Арбанаси по себи нису никакви јунаци, а дрско врше злочине, јер не наилазе на отпор.То у њих развија рђаве прохтеве, а код наших даје маха слабодушности, која је природна последица стања у којем су.

Ја држим, господине министре председниче, да бисмо се ми могли постарати да овоме народу дотуримо мартинке (пушке) , које су нам још преостале и леже по магацинима...''

 

 

 


Powered by blog.rs