Идеологија Србског Национализма

26 ÐÐ, 2012

НАЈСТАРИЈЕ СРБСКО ПОРЕКЛО

Генерална — Аутор svarog @ 13:55

Најстарије српско порекло I део

 

Др Симо Јелача

 

 

Напред је наведено да су  халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменици једни од најстаријих докумената људске цивилизације, стари преко 7 хиљада година и да се у њима помиње име Србин.По неким научним теоријама настанак  људских насеља одређује се за разне крајеве у разна времена.По другима,сматра се да су прва насеља настала у средњој Азији, одакле су се народи даље временски расељавали.По таквој тврдњи за Србе се сматра да су  огранак аријског или индо-европског соја, коме припадају и романски,келтски и германски народи.За тај доказ узима се језик свих словенских народа произашао из прасрпског језика  индо.азијског порекла.

Велики је број научника који Индију сматра српском прапостојбином.Сви се они слажу да су сеобе Срба из Индије започеле пре шест до седам хиљада година и да су трајале око хиљаду година.Један од заговорника српског порекла из Индије је и Др Ненад Ђорђевић који у својој обимној студији ''Историја Срба'' доказује да и ми припадамо индо-европском стаблу.Он тврди да Срби од свог постанка носе своје име.Постоји теорија да су се прве сеобе Срба  одвијале у правцу кретања сунца,од истока ка западу.За колевку свих европских народа сматра се Индија, одакле су сеобе за запад започеле пре петнаест хиљада година.Доказ томе су многобројне речи у санскритском језику истог значења као и на српском, а забележене су пре више од три хиљаде година.Као прва историјска забелешка је реч Сербх што има значење родбине, семена и колена.И у данашњим језицима индијском и српском има много речи истоветног значења.Ево неких.: аган-огањ;багас-бог; братх-брат; бхала.бела; цхата-чета ; дети-дете ;  див-див ; дина-дан; даса-десет; дама-дом; гирја-гора; град-град; искра-искра; када-када; кута-кућа; лип-леп; лот-љут; лагхи-лаки, лаган; љубхва-љубав; матр-матер; нава-нови; параха-прах; прати-против; панца-пет; пена-пена; рабх-роб; роса-роса; са-со; сила-сила; сас-шест; стан-стан; сабха-соба; стала-сто; тата-тата; та-тај; твар-ствар; трасти-трести; транг-траг; тамас-тама; три-три; тријдоса-тринцст; тада-тада; врт-врт; вицур-вече; ватара-ватра; ви-ви; вас-вас; вива-живи ; У санскритском језику имена родбине су потпно идентична српским , као : тата, нана, брат, прија, сестра, стрина,свекар,свекрва, девер,кум, свастика.Затим: гувно,хлад, стока, говече, јама,апсара, мана, рака, јад, мед, гудити и друге.Има их свакако још.Други доказ порекла Срба везан за Индију су обичаји, који су веома слични код оба народа, на пример: отмица девојке, уношење и паљење бадњака, гатања, мотиви на везовима, и надгробним споменицима,  друштвено и државно уређење.Чак су код Срба били сачувани и обичаји спаљивања мртвих.Речи жупа и жупан у српском код Индуса имају значење удружења или задруге,а у санскритском  значе повезивање.Енглески писци истицали су  истоветност индијских и српских друштвених јединица, општина, које су у оно време биле најдемократскији облик друштва, сачуван у Србији до данас.Макаров је записао многа имена српских станишта која су остала до дана данашњег: Индостан, Авганистан,  Курдистан, Раџастан и још многе друге.Нисадес, дивни и неприступачни врх, стан богова по индијској религији, би је прва српска постојбина.Цитат из Ритера, на страни 29, гласи: '' Са врха Мера (брдо у Индији) пружају се његове гране као Химават, Хенакутас, Нисадес, на којима је живео сурови и одевен у одело од козе народ Серба или Срба''. Значи да су Срби првобитно живели на просторима између хималајских и хиндокуских  планина, преко шест хиљада година пре Христа.Руски историчар Мороскин истиче да су остали народи били завидни према Србима који су настањивали област Дунај у Индији.

 

Он  такође наводи да су у унутрашњости Индије биле државе Празија,Гангазија и Сарбарска(Српска),а у приморској делу област која се звала Пановска.О постојању те две српске државе нађени су записи код Александра Великог.То указује на могућност да имена Дунава и Паноније такође носе порекло из Индије (или обратно).И у индијским географским картама има имена српског значења:Срба,Собрана,Царнигор,Белоспор,Ковиље,Житомир,Мала Бара,Бела Зора,Град,Царева,Прамен,Млава,Дрвар,Борац,Загоре,Сивоње,Равнагора,Борје,Дуб,Веселград,Тимок,Сарбату,Србистан,Морава,Драва,Котор,Србаљ и друга.По Мороскину,Срби су зивели у Индији неколико хиљада година пре исељавања у средњу Азију,а забелезена су масовна сељења пре 5000 година.Из свега произилази да се о пореклу Срба у Индији може говорити као о периоду од око 8000 година или још више.Масовна исељавања из Индије проузрокована су појавом куге,која их је бројчано скоро преполовила,као и најездом црних народа са југа који су их немилосрдно пљачкали.

По Мороскину први огранак Срба иселио се из Индије у правцу Месопотамије,око река Еуфрата и Тигра,где су основали своју нову сабарску државу,на тлу данашњег Ирака.Тамошњи градови названи су српским именима,а о истима постоје и дан данас нека сведочанства.Долазак Срба у Месопотамију датира око три хиљаде година пре Христа и ту су се задржали најмање један миленијум.Од тих Срба потомци су се проширили у Малу Азију,а нешто касније су прешли и у Европу.Делимично сус е настањивали и у Египту.После смрти фараона Пепија Другог,ти Срби завладали су подручјем које су населили и та њихова владавина трајала је од 2261 до 2052 године старе ере.Ту теорију заступа и француски египтолог Маспер Гастон,који казе да су Срби из Сарбарске стигли у Африку у три наврата.Гастон своју тврдњу заснива на српским натписима на египатским пирамидама и каменим споменицима.Србе су Египћани називали ''краљеви пастира'',а  владали су Доњим Египтом.Ово је у потпуној сагласности са изучавањем нашег историчара Стојана Бошковића који у ''Историји Света'' пише да су Египћани подизали устанке против српских владара у Доњем Египту.Франсис-Марија Апендини пише да су Срби неко време господарили Сиријом,одакле су нападали Египат.За такозвани'' чудесан'' период Египта означава се поробљавање од стране неких страних народа и владавине извесног Арсе(име му је писано ћирилицом АРСА).За тај ''чудесни'' период Франсиско-Марија Апендини казе да су то народи дошли из Каспијског језера,који су најработнији народ,а владали су дуго времена Египтом и Сиријом и звали су се Срби.

Први досељеници у Европу,задрзали су се на Балканском полуострву,док су у мањим групама отишли до Италије па чак и до Шпаније,3000 година пре Христа.Прво српско досељавање на Балкан догодило се од око три до четири хиљаде година пре Христа.Шафарик тврди да се ни за један европски народ осим Срба не може доказати порекло из Индије ,а за Србе за то постоји историја.Чак су и у баскијском речнику нађене речи српског назива:гора и гори(оно што гори).Нађен је чак и податак да у језику Баска има 30-40% речи српског значења.Милош Милојевић,у делу у коме говори о животу Срба у Француској и Данској где и данас постоје географски топоними  српског значења,наводи да је током великих прогона Срба страдало 30-60 милиона Срба у Европи.Он такође наводи српска боравишта у Холандији и Белгији и  да се Амстердам некада звао Славенград.А када је Др Олга Луковић-Пјановић дошла у Француску,извесна дама Хермина јој је испричала причу својих родитеља по којој су Срби владали у Алзасу, што Олга тада није знала.Међутим,касније је то утврдила као истинито и није могла опростити својим професорима који је томе нису научили,а још више српској академији наука која о тим стварима перманентно ћути.Други огранак Срба из Индије кренуо је према Каспијском мору и планинама Кавказа,где су основали домовину2560 година пре Христа и назвали је Сербанија.И ту су се задрзали неколико векова,све док их одатле нису потисли нови освајачи.

Трећи српски огранак усмерио се против китајског царства(Кине), у правцу севера и настанили су се у Сибирији,где су основали државу Сирбидија или Сирбија 3200 година пре Христа.Од те речи Сирбија настала је данашња реч Сибирија.Сеобе другог и трећег огранка Срба трајале су такође око хиљаду година,а започеле су готово истодобно са првим огранком,према томе запосели су своје нове постојбине два до три миленијума пре Христа.Док су се селили,успут су претезно ратовали,освајајући нове посторе за сопствени опстанак, али су такође и много страдали.Највише Срба изгинуло је у дуготрајној борби са Китајцима , Хунима и Монголима.

Дубровчанин Мавро Орбини , писао је да су ти Срби који су изгинули,које је он називао Славјанима,пореклом од Јефета,сина Нојева, насељавали две стотине покрајина од Азије преко Европе.Његова књига ''Краљевство Словена(из 1601.године) преведена је на српски тек 1968 и то без превода првог дела од 248 страница , у којима аутор пише о ранијим српским краљевствима од пре Римског царства.Из закључка Марва Орбина произилази да је династија Немањића последња средњевековна српска династија.Јован Рајић пише да су странци српско име извели из имена реке Зебрис (или Сербис), која тече између Еуфрата и  Тигра.И заиста та река се и данас тако зове.И данас у перзијском језику постоје бројне речи истоветног значења као у српском.Ево неких : бог-бог;  земо-земља; зима-зима; зена-зена; березо-брзо;  мисљ-мисао; зарја-зора; медо-мед; ноћ-ноћ; паурви-први; два-два; три.три;  четвере-четири; итд.И у јеврејском и јерменском језику такође  постоји доста српских речи што су јеврејски историчари  узимали за утврђивање свог порекла преко Јефета,сина Новејвог.

Срби су оставили своја имена где год су зивели.Ево неких : језеро Сорбонис у Сирији, Сербетес,место у Мауританији,Сербаница (или Србица) на црноморској обали.Серберион на ушћу реке Дон,Сарбакон на Криму,Сорбхаг у Ирану,Сербка у Индији,  Сарбиново у Украјини, Сербан-вода у Пољској,Сербија у Румунији,  Сербин у Грчкој,Сарбиодунум на Сардинији,  Сарбат река у Турској, у доба када Турци још нису ни живели на својим данашњим територијама. За Србе историчари казу да су зивели у читавој Европи и нису имали потребе да се припремају за ратовања. Професор Миомир Јовић утврдио је да се сеоба Срба из Индије одиграла 4500-4000 пне.

А Огњен Радуловић у  трагањима за коРенима  Срба , наводи да су из своје прапостојбине Индије Срби кренули пре 6000 година, усмеривши се у три правца, од којих је једна група након краћег задржавања у Месопотамији стигла и у долине фараона.

Српски историчар Страбен писао је да су у западној Азији , по планинским деловима зивели Срби,или Брђани, који су се одликовали русом косом и плавим очима. О истима постоје и записи руског историчара Михаила Ломоносова.Дубровчанин Иван Гундулић певао је о славној Троји:

При мору управ српских страна, у прзинах пуста зала

Лези Троја укопана,од грчкога огња пала.

А Цар Душан је поставио свога намесника у Малој Азији баш у области Троје.

Олга Луковић-Пјановић пише , у другој књизи: ''Срби народ најстарији'', страна 59, како је ''Цхицаго Трибуне'' 19.фебруара 1918. Објавио вест да је откопана кинеска најстарија мумија која је била плава зена беле расе.Затим је иста вест објављена у Паризу на тв.Те вести Олгу су подсетиле на  оне које тврде да су шиптари Илири само зато што су се населили на илирске територије.Према томе,Олга закључује да  је ''плава кинескиња''  могла бити само Српкиња.Постоје бројни записи о српској пропасти у временима нове ере.Ево неких.Током силних ратовања  са турским и монголским племенима  нестала су многа српска насеља у којима су  живели вековима.Према грчкој хроници римски цар Јустинијан је у седмом веку насилно преселио многе Србе из предела данашње Старе Србије у Малу Азију и од њих створио одабрану војску од 30 000 коњаника.У борби са Арапима 692.године, две трећине те војске пређе на страну Арапа а Јустинијан  даде налог да се све преостале српске породице покољу.Нешто касније,762.године, из Македоније се пресели око 250 000  Срба у Малу Азију,  а 802.године опет дође до сличне сеобе након што је грчки цар Комнен покорио Рашку.И коначно у петнаестом веку када су Турци освојили Босну, султан Сулејман пребацио је 30 000 српске мушке деце у Турску од којих је направио јањичаре и све их утрошио у наредним обрачунима са Србима.Латински бискупи су за време синода у Салони прогласили ћирилицу ''ђавољим писмом''  и забранили њену употребу.Пољска ,Чешка и Хрватска  одмах су је напустили и отпочела је борба против ћирилице.Ова борба продузена је до данашњих дана, а то је уједно борба између две цркве која траје већ вековима.Све су то докази да су Срби вековно били излозени страдањима и да су сопственом крвљу  плаћали  високу цену опстанка.

Oгранак Срба који се доселио на Балкан пре три до четири хиљаде година , о којима су писали грчки и римски историчари, су директни праоци данашњих Срба.Тај огранак доспео је чак до Шпаније и северних делова  Африке.О тим сеобама записе су оставили Цех Пулкова и Еније Силвије ,Који наводи сеобе Срба  у време постојања куле Вавилонске.Француз Моспер писао је о три провале пастира из Мале Азије у Египат и тврди да се ради о Србима. А на египатским пирамидама хијероглифима је записано да су 1600 година пре Христа у Либији и Мауританији допрли бели народи  плавих очију.Египатски извори тврде да су  ти народи на њиховим просторима основали своју дрзаву која је постојала седам векова.Др Олга Луковић-Пјановић даје диван опис ратних заробљеника , чији су ликови уклесани  на египатским пирамидама са ''зракастим крунама'' на главама, са закључком на основу речи ''пересет'' и ''прст'' да се ради о Србима  (стр 215-230). Рајић цитира руске летописце који казу да су Венди,Срби, помагали Тројанце у борби против Грка , па су се после пораза са својим војводом Антонором преселили из Мале Азије на Јадранску обалу.Наводи даље тврде да су Срби населили Боку, Црну Гору, Далмацију, Албанију,Босну и Херцеговину и све до Венеције још пре три хиљаде година.Сафарик пише касније да су ти Венди били једнородни са Вендима из подунавских крајева.

Из предњега произилази да су Срби населили Европу и Балкан истовремено са осталим индо-европским народима: германским, грчким и латинским.Шест стотина година после тројанског рата, Срби су потпуно насељавали Балкани то у доба македонски Цар  Александар Велики својом повељом дао им је земље од Јадранског до Балтичког мора за њихову храброст и верност.Наводи се да су и Александар Велики и његов отац Филип такође Срби, пошто у то доба још нису постојали Словени. Хрват Свер наводи да је мајка Александра Великог била илирске крви, а зна се да су странци Србе називали Илирима.То се да тумачити и из песме Ивана Гундулића ''Осман'' , где казе:

Од Лесандра Србљанина, до свијех цара цара славног

Александро то свидочи краљ велики свега свита.

Александар Велики презивао се Карановић, а то презиме изведено је из титуле каран која је додељивана  код Срба високим достојанственицима и племићима или неком принцу из владарске куће , сроднику краља или цара , приликом његовог постављања на дузност главног заповедника војног или покрајине.По Деретићу, једино су Срби у време Александра Великог имали војне формације којима је предње тумачење одговарало.И две хиљаде година пре Христовог рођења једино је древна дрзава цара Нина била светско царство, коме је припадало половина савремене Европе, део Азије и Африке.Илирска ,Дачка и Карпатска Србија.У античком времену по Деретићу ,држава је била организована друштвена заједница, заснована на обичајном праву.За старе Грке у првобитну Европу они нису убрајали ни своју Грчку, Европа је за њих била само Србија и ништа више.Дрзаву је тада оличавао владар, господар,  а била је онолика колико је владар успевао да је стави под своју власт  и њоме успрешно управља.

После распада римске империје обновљена је српска држава 461 године, крунисањем Маркелина у Солуну.Маркели,Србин,био је војсковођа Римске Империје који је допринео победи над Атилом, на Каталинским пољима 451. године. Српску државу учврстио је Осторило Свевладов,490е године и звала се Српска царевина или Србија.Од тада па до краја 15ог века пуних хиљаду година Србија постоји као држава без прекида.Деретић цитира Анонимус Ревентаниса који је представио постојање три Србије  истог имена: прва од Јадранског мора до Дунава, звана Илирска Србија, друга од Дунава до Карпата, звана Дачка Србија, трећа од Карпата до Балтичког мора ,званом Сарматском Србијом.Било је то два цека пре Христа.Римљани су освојили Илирску и један део Дачке Србије,један век после Христа.а део између Тисе и Дунава је остао је заувек неосвојен, што иде у прилог тврдњи да никада није прекинута традиција римским освајањем.Цела Сарматска Србија остала је ван домашаја римског царства.Дачка Србија данас се зове Влашка,а Балтичка ,а Балтичка Србија се зове Пољска.Значи од успостављања Ниновог царства,око 2015 године  старе ере,па до данас , преко четири хиљде година српска дрзавна традиција није прекинута.Отуда је Србија ''вечна''.

Себастијан Долци и нехотице  повезује илирски језик са Србима.А Лаоникос Халкокондинос у књизи ''О Турској'' казе да су истим језиком говорили сви народи од Јонског мора до Венеције, а за Сармате наводи да су зивели у данашњој Пољској и потом су се спустили на Дунав, што потврђују и Сафарик и Суровјецки, пишући о распрострањеност српског народа.И хрватски писац  Динко Златарић у ''Електри'', посвети кнезу Зринском,пише му о ''Великом Александру,краљу српском''. Орфелина о руском цару Петру Великоме у грамати од 3.Марта 1711, записано је да ''цар свих Руса позива Србе на устанак против Турака,подсећајући их да се сете својих  славних и јуначких предака,у првом реду српског цара Великог Александра Македонског , који је многе цареве победио и многе државе освојио''.

 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs