Идеологија Србског Национализма

07 ÐÐ, 2012

Срби и Мађари

Генерална — Аутор svarog @ 18:49

Драго Његован
СРБИ И МАЂАРИ

 

Поводом уцене коју су српским властима синхронизовано упутили Република Мађарска (изјава Жолта Немета) и наши Мађари посланици у Скупштини Републике Србије (изјава Ласла Варге и Балинта Пастора), те Шандор Егереши, председник Скупштине АП Војводине, да морају променити Закон о реституцији како би и припадници окупаторских снага, Немци, Мађари и други, имали право на повраћај одузете имовине уколико нису осуђени као ратни злочинци (а и те би пресуде требало преиспитати јер је судио „комунистички суд“!), српска јавност би требала да зна понешто из историје српско-мађарских односа.

Ваљало би да зна, пре свега, да Хитлерова савезница Мађарска регента Хортија, после Другог светског рата није исплатила три четвртине ратне штете коју су на територији Југославије, а то значи Србије, починиле власти (војне, полицијске и друге) државе Мађарске у сарадњи са југословенским (значи српским, а данас би рекли војвођанским) Мађарима. Таквих, наших Мађара, највише је било у Бачкој и Барањи – мађарском окупационом, а од децембра 1941. године „присаједињеном“ простору Хортијевој Мађарској. Да ли данашња Мађарска има моралне снаге да се суочи са овом чињеницом?

Обим њихових злочина идентификовала је Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини већ 1944. и 1945. године, и презентовала их је у више елабората који се чувају у Музеју Војводине и другим нашим установама. Само су два од тих елабората (Рација у јужној Бачкој јануара 1942. године, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја) публиковани. За публиковање осталих елабората наше власти (новосадска, војвођанска и србијанска) још не дају новце.

Суђено је само најистакнутијим злочинцима, и то онима који су били доступни. Поред тога, утврђена је и ратна штета коју су Мађарска и наши Мађари начинили за време Другог светског рата. Нашим Мађарима, којима по њиховом мишљењу треба да буде враћена имовина, као и Мађарској која је Југославији исплатила само једну четвртину ратне штете, наводно није јасно зашто то не треба учинити.

Они тврде да нема колективне одговорности, да су многи од њих „присилно“ мобилисани у војску државе Мађарске, да треба рехабилитовати „наше“ хонведе. То је ревизија историје Другог светског рата, то је нови фашизам у Европи.

Треба знати да Тито није протерао Мађаре из Бачке и Барање и одузео им сву имовину јер је хтео да комунизам победи и у Мађарској, а не зато што то наши Мађари, по тадашњим мерилима, нису заслужили – баш као и фолксдојчери, наши Немци. Ко у ово сумња нека се обавести у релевантним историјским изворима (састанак Тито-Ракоши, став Стаљина).

Да ли су војвођански Мађари спремни да се суоче са злочинима које су други чинили у њихово име и то као савезници Хитлера? Треба наиме знати да је већ 1946. обустављено објављивање материјала о мађарским злочинима против Срба, и да је тај материјал био под ембаргом више од 50 година. Изгледа да је и сада под ембаргом. А обустављање исплате ратне штете уследило је 1948, пошто се Мађарска сврстала на страну социјалистичког лагера.

Неправде учињене појединим Мађарима треба исправити, а било их је, што је задатак оних који спроводе Закон о рехабилитацији. Али, рехабилитовати тадашњу антисрпску политику Мађарске и великог броја домаћих Мађара више је него сулудо, тим пре што се она у разним формама наставља и траје и дан-данас.

Погледајмо зато хронологију мађарске антисрпске политике од средине 19. века до 2011:

1. Мађари су марта 1848. од Беча захтевали слободу за себе, али је нису дозволили Србима. Лајош Кошут је Ђорђу Стратимировићу рекао да ће између Срба и Мађара границу одредити мач. Отпочели су антисрпски рат нападом на Сремске Карловце 12. јуна 1848. Починили су геноцидне злочине у Бачкој и Банату (Перцел Мор и Јанош Дамјанич).

2. Мађари су топовима са Петроварадинске тврђаве 12. јуна 1849. уништили град Нови Сад.

3. Од аустро-угарске нагодбе вршили су мађаризацију немађара, па и Срба, сужавајући им права, да би 1907. школским законом укинули школску, а 1912. и црквену аутономију. Интензитет мађаризације види се из статистике: од средине 19. века број Мађара у угарском делу Хабзбуршке монархије повећао се са 37 на 48 посто, док је број Немаца у аустријском делу Монархије остао исти (36-37 посто).

4. Године 1878, заједно са Аустријанцима, извршили су окупацију Босне и Херцеговине, у којој Мађара није било, док је Срба православних било 45 посто, а Срба укупно (муслимана и католика) преко 50 посто.

5. Године 1908. извршили су, заједно са Аустријанцима, противправну анексију Босне и Херцеговине.

6. Године 1914, заједно са Аустријанцима и Хрватима, извршили су агресију на Краљевину Србију и починили многа зверства, нарочито у Мачви. Повод за рат било је убиство надвојводе Франца Фердинанда у Сарајеву док је увежбавао војску за планирани напад на Србију, што је Млада Босна хтела да спречи. Годину дана касније придружила им се и царистичка Немачка.

7. Иако су потписали Тријанонски мировни уговор 1920, кроз цео међуратни период оспоравали су га и подстицали иредентизам у Мађарској и код Мађара у војвођанским областима Краљевине Југославије.

8. Помагали су хрватски сепаратистички усташки покрет (у Јанка Пусти организовали су логор за обуку усташких терориста), и били делом одговорни за убиство југословенског краља Александра у Марсеју 1934.

9. Иако су са Југославијом потписали Уговор о вечитом пријатељству (1940), учествовали су у нападу на Југославију априла 1941, због чега је мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство.

10. И пре капитулације југословенске војске 17. априла 1941. признали су Независну Државу Хрватску, изјављујући да је тиме Југославија као држава престала да постоји, чиме су правдали гажење међународног правног акта, уговора са њом, како би могли “легално” да учествују у запоседању њених територија. Мађарска је и 1941. године била агресор спрам Срба.

11. По заузимању Бачке и Барање, као територија изван НДХ, протерали су десетине хиљада Срба колониста, али и део староседелаца, на шта нису имали право као окупатор, док су хиљаде засужњили по логорима.

12. Извршили су бројне масовне злочине против Срба и Јевреја, али и против припадника оба југословенска покрета отпора (приликом уласка 1941, током рације 1942, те депортацијом Јевреја 1944. итд.).

13. Извршили су противправну анексију Бачке и Барање децембра 1941, мобилисали њено становништво у своју војску, што нису имали право као окупатор. Србе и Јевреје су користили као „мункаше“, тако да је мало ко од њих преживео.

14. Беспоштедно су пљачкали становнике српске и јеврејске националности.

15. Приступили су денационализацији, то јест мађаризацији Буњеваца.

16. До 1948. године исплатили су само 26% ратне штете, а потом су престали плаћати. Тај дуг постоји и данас.

17. После сукоба Информбироа са Југославијом прогонили су словенске мањине у својој земљи, посебно Србе.

18. Током разбијања и распада Југославије 90-тих година 20. века, Мађарска је наоружавала хрватске сепаратисте и подржавала све антисрпске покрете у Југославији.

19. Мађарска је међу првима признала отцепљење Хрватске, помагала и подстицала прогон Срба из Хрватске и уништење Републике Српске Крајине.

20. Мађарска је била, и остала, против Републике Српске као аутономног ентитета у Босни и Херцеговини.

21. Мађарска је подржала сепаратизам Албанаца у српској јужној Покрајини Косову и Метохији.

22. Мађарска је омогућила снагама НАТО пакта да са њене територије нападају територију Србије 1999, што је чин непријатељства и агресије који је изазвао војне и цивилне жртве.

23. Мађарска је признала независност самопроглашене „Републике Косово“ на територији Косова и Метохије, чиме је оспорила територијални интегритет Републике Србије. То је еклатантан пример мађарског антисрпства.

24. Мађарска изражава недобронамерну бригу за остваривање и увећавање аутономности Војводине, што је унутрашње питање државног уређења Републике Србије.

25. Мађарска стално оптужује Србију да су у њој Мађари угрожени, иако они у Србији имају већа права него иједна национална мањина у Европи. Уз то, она сличан патернализам показује и према својој мањини у другим државама (Словачкој и Румунији).

26. Мађарска толерише отворене реваншистичке покрете у својој земљи (Покрет 64 жупаније, Мађарска гарда и друге), који прете територијалном интегритету Србије.

27. Мађарска настоји да ревидира историју Другог светског рата, у коме је она била на страни нацизма и агресор.

28. Мађарска настоји да, преувеличавањем жртава Мађара током ослобођења Баната, Бачке и Барање, и непосредно након тога, оправда своју колаборацију и претходне злочине које су починили мађарски окупатори и домаћи Мађари против Срба и Јевреја, те да рехабилитује злочинце и девиктимизује жртве.

29. Мађарска захтева да у томе учествује и Србија; чак да тим жртвама подигне споменике на својој територији.

30. Мађарска захтева да јој се Србија извини за низ узастопних агресија које је Мађарска починила против Србије. Ово још није виђено у историји.

31. Мађарска своје аспирације према српским територијама изражава на безброј начина у доба мира, а у доба рата агресијом и окупацијом.

32. Мађарска је стално на страни српских непријатеља, па били они немачки нацисти, информбировски совјети, амерички империјалисти, хрватске усташе, албански балисти, бугарски великобугари, босански муслимани, муслимани Рашке области (такозваног Санџака) итд. Никада није савезник Србије, ни у чему.

33. Мађарска је једностраним актом, то јест законом из 2010. дала своје држављанство Мађарима који су држављани Србије, без реципроцитета.

34. Буњевцима у Мађарској она оспорава статус националне мањине, не водећи рачуна о томе да их је некада имала у попису становништва, те да им је Србија матична држава.

35. Мађарска на територији Србије оснива подружнице својих институција (нпр. МАН), без реципроцитета.

36. Мађарска тражи споменике за невине мађарске жртве у Србији током Другог светског рата, без реципрочних споменика за српске невине жртве.

37. Мађарска оспорава свој статус агресора на српску територију током Другог светског рата.

38. Мађарска и даље сања о својим јужним границама на Сави и Дунаву („Делвидеку”).

39. Мађарска и као председавајућа земља ЕУ сања о Великој Мађарској од 64 жупаније (афера „тепих”)

40. Мађарска штити злочинце из Другог светског рата (афера „Кепиро“).

41. Мађарска рехабилитује злочинце из Другог светског рата (афера „Сомбатхељи”).

42. Мађарска са Војводином остварује специјалне односе, третирајући је као безмало независну државу, а не као саставни део Србије у којем су Срби двотрећинска већина.

43. Мађарска би била међу првима која би признала независност Војводине, уколико би то „неко“ у Новом Саду прогласио.

44. Мађарска се спрема да понови „подвиге” из Првог и Другог светског рата, када је била агресор на Србију, Југославију и Србе.

45. Ако Мађарска наговори неку власт у Србији да са њом потпише нови Уговор о измирењу и вечитом пријатељству (као 1940), биће то знак да је напад Мађарске на Србију, под овим или оним изговором, веома близу.

 

Драго Његован, политиколог и историчар, рођен 1955. у селу Лукавице, Босна и Херцеговина, некадашњи је асистент на Економском и предавач на Педагошком факултету. У Музеју Војводине у Новом Саду, где већ двадесет година ради као кустос, музејски саветник и виши научни сарадник, бави се новијом историјом Војводине. Аутор је, коаутор и приређивач више књига.

 

Извор: Фонд Слободан Јовановић

 

Напомена: Објављено на сајту Видовдан 28. октобра 2011. Текст уредило Уредништво Српског листа.

Преузето са сајта:Српски Лист


Коментари

  1. ne potrebna su ovakva podsećanja i istorijski osvrti , dovoljno je upitati pripadnike ove manjine na kakav prijem nailaze od strane mađarskog naroda u mađarskoj.

    Аутор mediterraneo — 07 ÐÐ 2012, 19:01

  2. Нису ми ни мало симпатични Мађари, јер их познајем као злу пару.

    Аутор Вук Панонски — 07 ÐÐ 2012, 20:07


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs