Идеологија Србског Национализма

12 СÐ, 2012

Забрањена Песма Јована Јовановића Змаја

Генерална — Аутор svarog @ 11:12


Ох, дај ми, музо, грло тако јасно- 
Ох, дај ми, музо, музикални дар, 
С обичним гласом не може се ласно 
Опеват' овај родољубив жар. 


У Новом Саду – српскоме Паризу - 
Багрјаношарна зора јавља блеск; 
Са фирмамента на фирме се спушта, 
Ох, ту је фино, ајнциг и гротеск. 


Примерним духом, без користољубља, 
Из чистог триба просвешћењу свом, 
Украшена је скоро свака болта, 
С Улфила штапци скоро сваки дом. 


Кирил и Метод, тисућлетни свеци, 
Доситеј, Рајић – радују се сви; 
Душе им поју песму покајања: 
Овако треба, фалили смо ми! 


И Клио сишла да бележи верно, 
Западном духу пружајући лек, 
Како је Србин мудар, жертвоносан, 
Нихт ибертрибен, просвештен и мек. 


Прилаже народ, позориште диже, 
Талија с' спрема у свој нови храм, 
Ох, како ће јој мило бити место, 
Мислећи да је Беч ил' Амстердам. 


Жур'те се, дакле, к'о што сте почели, 
Ох, дични Срби, скин'те српски знак; 
Добро би било кад би у фришкоћи 
И име мог'о променити свак. 


Просвета иде железом и паром, 
И грдан носи за варваре бич, 
Па тешко нама, ох срамоте црне, 
Кад спази древно српско ић и вић. 


Једно је само што се бринем љуто, 
Што неће да вас појми пуки свет - 
Муштерије су јогунасте птице, 
Од ваших болта окренуће лет. 


Туђин вам неће ни онако доћи, 
А Србин – шта ћеш – не мами га шрифт; 
Закован Србин у простоти својој, 
Чујте га само ви гемајн ер шрихт. 


„Ја сам му“ - вели - „муштерија главна, 
А он мој језик презирати сме, 
Бар часно име да ми српски каже, 
Па ту паразит' – нећу, богме, не!“ 


Ал' ово нек' вас не тушира ништа, 
Шта знају они шта је нобл велт. 
Друкчији људи признаће вам жртве, 
Награда ваша – си ист шон бештелт. 




Јован Јовановић Змај 

http://www.cirilica-beograd.rs/Отворена-Писма/100905_52/

 


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs