Идеологија Србског Национализма

01 ÐÐ, 2012

Проблем Одабирања

Генерална — Аутор svarog @ 22:45

                                                         ПРОБЛЕМ ОДАБИРАЊА

 

  Одабирање људи којима треба понудити власт у друштву јесте централни проблем,око кога се окрећу сви политички системи.Заједница са добрим вођима моћна је јединица;иста заједница са слабим вођима скуп је диспаратних снага.Одабирати људе који су највише у стању да заједницу поведу путем сигурног напретка суштина је сваке политике.

  Платон је тврдио да државом треба да управљају филозофи.Тома Мор ову дужност даје народним изабраницима са мандатом од једне године дана.Апсолутизам је овоме проблему уопште поклањао малу пажњу.Демократија све оставља народном гласању.Међутим,да ли је народ у стању да гласањем нађе себи праве људе за политичке вође?

  У чланку ,,Способност функционера`` у ,,Правди`` од 11 августа господин Мих.Трифуновић,пуковник у пензији,врло успешно додирује проблем способности државника.Наука се овим питањем врло активно бавила последњих деценија и излагања поменутог потпуно одговарају научно утврђеним чињеницама.

  Пре свега,неоспорно је да су за државнички позив потребне ретке способности.Ту се нема шта ни доказати,јер да то није случај,одабирање се не би ни постављало као проблем.Питање је које су способности потребне државнику?

  Овим питањем се наука широко бавила.Један од твораца научног управљања,француски инжењер фајол.први је научно разрадио ово питање.Доцнија испитивања само су потврдила Фајолово гледиште.

  Обично се мисли да ће један лекар у толико бити бољи управник болнице у колико је већи специјалиста у свом лекарском позиву.При овоме се заборавља да дужност управника велике болнице није да прегледа болеснике и да им пише рецепте,већ да управља установом.А управљање једном великом болницом,поред стручног надзора,захтева и још рад око снабдевања,одржавања дисциплине,процењивање службеника,општење са другим установама и тако даље.Опште управне способности овде су помешане са стручним.Млађи лекар је врло добар само са стручним способностима;управнику болнице је то већ недовољно,јер он није само лекар већ и старешина.А старешински позив захтева нарочите способности.Зато се и дешава да одличан лекар буде лош управник болнице,и обрнуто.

  Но,то није све.

  Угледни немачки научник инжењер др Макс Мајер,професор из Дрездена,говорећи о особинама потребним за решавање ма каквог управног задатка у пословању,дели све особине у четири групе:способности,стручна знања,карактер и моралне особине.,,Код радника претежна је прва група``,вели даље исти писац, ,,остале три су важне за места са којих се припрема,надзирава и води посао.``

  Ово је такође врло важна истина.У колико један старешина заузима виши хијерархијски степен,у толико су му моралне особине потребније за добро вођење установе.Ако му какав стручни недостаје,старешина се може користити знањем референта или саветника,али ако му недостају моралне особине,он их од другог не може позајмити.Њих мора да има сам.

  Према овоме што смо до сада видели,добар државник мора да има висок морал,сигурне организаторске и управне способности,одлучност и стручну спрему.Недостаје ли му само једно од овога,љегов утицај на заједницу у којој заповеда биће или никакав или негативан.Према томе,избор државника није нимало лака ствар, у толико пре што се све ове особине врло тешко налазе уједињене.Међутим,избор је неопходан,јер заједница без вођа не може да иде напред.

  Ова тешкоћа је и довела демократију у кризу.

  Демократија,заснована на општем праву гласа,проблем способности државника уопште и не поставља;она сва почива на проблему поверења.Демократија сасвим погрешно сматра да народ сам најбоље зна шта мунедостаје,као да болесник који врло добро зна шта га боли зна у исто време и најбољи лек својој болести.Осећати недостатак и умети се извући из овога-две су различите ствари.

  Процењивање способности оних којима поверавамо судбину државе и народа није на домаку сваког појединца.Овчар у планини и председник Академије наука у Београду,не схватају подједнако исправно проблеме пред којима се наша државна заједница налази.А ова два човека,код општег права гласа,утичу подједнако на резултат избора,као да су и по способностима једнаки.То је неправда и према заједници самој.

  Одабирање државника путем народног гласања често онемогућује избор најбољих.У изборном срез не добија мандат кандидат елите,него кандидат већине.А елита је увек била у мањини.Циганска махала врло често одлучује ко ће добити вћину на дан избора.

  Ми живимо у времену кад је потреба одабирања постала већа него системи којима смо се до сад служили.Живот је постао сложенији,па и проблеми управљања захтевају јаче снаге за њихово решавање.Демократија мора да претрпи снажне реформе.

  Најдражи темељ демократије,принцип опште једнакости,ма како нам био свима драг,мораће бити напуштен,јер не одговара стварности.Банкар убица Михаило Марковић нема за напредак човечанства исти значај као Никола Тесла.Да смо сви једнаки,онда нам одабирање не би ни било потребно.

  Идеологија на којој почива демократија више је створена да ласка масама него да им прикаже стварност друштвених проблема.До сада се некако могло и ићи овако,али се даље не може.Истина се мора погледати у очи.

  Код општег и једнаког права гласа видели смо да се неправда чини према елити нације.Код једнакости пред судом и законима неправда се чини слабима.Није право да за крађу од десет динара буде подједнако осуђен чобанин из планине као и универзитетски професор.Ако за овакав деликт чобанин добије десет дана затвора,професор сигуно заслужује робију.Њихова свест о крађи није на истом нивоу,као год што им ни политичка схватања нису једнака.

  Сутрашњица нам носи решење свих ових проблема на сасвим другом основу него како је то решавано до сада.Решењу проблема одабирања човечанство мора да приступа не више са заносом и одушевљењем лепих говора,него са мудрошћу искуства и честитости циљева.Свако одступање од овога заводи нас у латање које је,и нама као појединцима,и човечанству као заједници,непотребно.

                                                                                           инж.Милосав Васиљевић

                                                           Правда,Београд,1934

Преузето из:Ново Видело,број 11,септембар-октобар 2001,стр.18

  


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs